U Beogradu je od 12. – 15. oktobra održan treći QueerBeograd festival pod nazivom Kvar. Samo ime ovogodišnjeg festivala je poigravanje sa terminom queer (za koji u “našem” jeziku ne postoji adekvatan prevod) i tehničkim izrazom za «kvar u mašini» tj. kapitalističkom, nacionalističkom, rasističkom, militarističkom, seksističkom i homofobičnom sistemu koji nastojimo da pokvarimo i poqueerimo. Za nas queer označava radikalno povezivanje različitih politika i kreiranje načina na koji želimo da živimo u ovom svetu.

Festival je otvoren „Lubrikant“ performansom u produkciji Queercore ekipe iz Londona u saradnji sa „domaćim“ izvođačicama i izvođačima. Kabare obojen mirisima seksa i senzualnosti, uz osećaj prisustva duhova fašizma, nacionalizma i nas koje/i uglavnom menjamo uloge u ovoj pohlepnoj mašini.

Tokom druga dva dana su u ranim prepodnevnim satima održane umetničko/aktivističke radionice gde su se pravili šabloni za grafitiranje, baneri koji su kasnije iskorišćeni za direktnu akciju, prišivači tokom lekcije iz sito-štampe, prezentovano je istraživanje o transrodnim osobama i njihovim iskustvima u javnim toaletima i razgovaralo se o sigurnim queer prostorima.

U drugom delu dana, posle DIY vegetarijanskih obroka, održane su dve panel diskusije – „Queer otpor militarizmu“ i „Jačanje klerikalizma, nacionalizma i homofobije“. Na prvoj diskusiji, Majda Puača iz Queer Beograd kolektiva je govorila o Ne u Nato kampanji, o svom angažmanu ne samo protiv militarizma, već i homofobije, u anti-militarističkim grupama. Boban Stojanović iz Queerie, Beograd, je govorio o vojsci u Srbiji i njenoj ulozi u ponovnom nametanju patrijarhalnog maskuliniteta, o svom iskustvu iz vojske, kao i svom aktivizmu u anti-militarističkom pokretu u Srbiji. Članice grupe AVSF (Anarcho-vegan sisterhood front), iz Izraela su pričale o militarizmu u izraelskom društvu i njegovom uticaju na egzistenciju queer osoba, nakon čega je otvorena diskusija. Na sledećem panelu se razgovaralo o gorućem problemu u Srbiji i u većini zemalja u jugoistočnom regionu Evrope, jačanju pravoslavnih i katoličkih religijskih zajednica, posle pada “komunističkih” režima. Klerikalizaciju društva prati sve veći konzervativizam, kao i dominacija neo-fašističkih i desničarskih ideologija. Crkva podržava diskriminaciju homoseksualnih osoba, a mnogi nasilni incidentni koji su se desili, ukazuju na povezanost crkve, desnice i vlade.

Na panelu je govorila Agniska Furja iz Poljske o zabrani Prajd parade u Poljskoj i uspešnom formiranju koalicije između LGBT grupa i radikalnih/levičarskih grupa. Svetlana Đurković iz udruženja Q, Bosna i Hercegovina, je predstavila društveno-politički kontekst u Bosni i Hercegovini, pričala o govoru mržnje od strane religijskih zajednica, koji društvo, mediji i vlada ignorišu, o mogućnostima za rešavanje ovog problema i strategijama protiv homofobije u takvoj društvenoj atmosferi. Boban Stojanović iz Queerie, Beograd je govorio o uticaju Srpske pravoslavne crkve na kreiranje novih identiteta muškosti, o njenoj ulozi u stvaranju “svetih ratnika” i isključivanju svih drugih i nepoželjnih identiteta iz društvenog sistema.

Petak veče je obeležen queer aktivističkim filmovima, i otkazivanjem najavljenog pank koncerta koji je trebalo da se održi u SKC-u, zbog najava lokalne grupe naci bandoglavaca u saradnji sa navijačima da će „razbiti pank koncert za gej paradu“. Ovome je prethodilo maltretiranje članova pojedinih lokalnih pank bendova od strane pomenutih retarda, pa je zbog svega odlučeno da se koncert otkaže, uprkos dobronamernim predlozima pojedinih lokalnih anarhista da nas podrže u opštoj tuči. Hvala im.

Subota veče je protekla uz miris tamjana i dokumentarni pravoslavni kabare, provokativan, angažovan .... „Čas veronauke“ u izvedbi Megalofon – instituta za angažovano pozorište i umetnost. Nakon toga je usledila žurka krajnje čudne muzike;)

U ranim jutarnjim časovima su izvedene četiri simultane akcije kačenja banera na beogradske nadvožnjake, sa naslovima: dan oslobođenja od homofobije, smrt fašizmu i nacionalizmu, pederi i lezbejke protiv pedofilije i veliki baner na kome su nacrtana dva momka koja se ljube i poručuju da se bojkotuje referendum. Ovaj poslednji je visio punih 12 sati na skelama na početku Knez Mihajlove ulice, dok ga u kasno popodne nije pocepala spontana grupa veselih momaka.

Festival je završen piknikom na Kalemegdanu..

Sledi dokumentarni film...

Queer Beograd kolektiv želi da se zahvali svim pojedinkama, pojedincima, grupama, grupacijama, kolektivima, organizacijama i sl. koje/i su omogućili da festival protekne ovako fenomenalno.



Izvor