Prvi maj - Dan za roštilj?

Godinama unazad na Prvi maj se peče roštilj i pije pivo. Svi su zaboravili šta se uopšte i slavi. Davne 1886, u Čikagu, policija je masakrirala radnike koji su se borili za osmočasovno radno vreme. Organizatori ovog štrajka – anarho-sindikalisti su uhapšeni i nakon nameštenog suđenja četvorica su obešena, jedan je ubijen u zatvoru dok je proces još trajao, a dvojca su osuđena na doživotnu robiju. Prvi maj obeležavamo u znak sećanja na sve koji su stradali u dugoj i mučnoj borbi za osmočasovno radno vreme i pravo na sindikalno organizovanje. Radnička borba i dalje traje, u Evropi su radna mesta sve manje sigurna. Radnici se zapošljavaju na neodređeno i mogu biti otpušteni u svakom trenutku. U zapadnoj Evropi je trenutno u toku velika kampanja protiv nesigurnosti radnih mesta, koju je započela anarho-sindikalistička internacionala - „Međunarodno udruženje radnika i radnica“.

Srbija je pod Miloševićevim režimom razorena i osiromašena, a „demokrate“ su nas dotukle svojom tranzicijom. Obećali su nam nova radna mesta, a dobili smo otkaze. Obećali su nam bolji život, a srozali nas ispod granice siromaštva. I oni koji su zaposleni mogu biti otpušteni svakog trenutka, bez razloga i najave. Dokazani kriminalci i ratni profiteri su prvo upropastili pa onda pokupovali naše fabrike i firme, i postali su gazde i tajkuni. Ovi zločinci nastavljaju da se bogate preko svake mere, dali su nam bedne plate, produžili nam radno vreme, a cene su sve veće i veće. Radimo za njih da bi smo kupili kod njih. Reklamama i televizijom su nas naterali da želimo stvari koje ne možemo da imamo, samo da bi nam uvalili kredite koje ne možemo da vratimo. Sindikati su kupljeni i po pravilu su u dilu sa gazdom, rade protiv radnika. U privatnim firmama je zabranjeno bilo kakvo radničko organizovanje. Život nam se pretvorio u mračnu i monotonu svakodnevicu. Svaki dan isto – izrabljivanje, ponižavanje, trpljenje. Dosta nam je takvog života!

Kontrolu nad svojim životom možeš ostvariti samo kroz borbu za svoja osnovna prava – zaposlenje, veću platu, kraće radno vreme, besplatno obrazovanje i lečenje. Ne trebaju nam gazde, političari i ostali paraziti. Ne trebaju nam sindikalne birokrate.

Trebaju nam anarhisti u fabrikama!
Treba nam novi sindikalizam utemeljen na radničkim zborovima!
Trebaju nam radnici i omladina na ulicama!
Trebaju nam protesti, blokade i štrajkovi!
Treba nam korenita promena društva!

Anarho-sindikalistička inicijativa!
Drugačija vrsta sindikata!