Posle dogovora o formiranju Vlade, lideri DS, DSS i G17 plus našli su se na slatkim mukama kako da podele veliki kolač sastavljen od fotelja u najznačajnijim državnim preduzećima. Politika se opet našla ispred stručnosti pa je, kako „Blic“ saznaje, već postignut načelan dogovor o podeli mesta po sistemu 3-2-1, koji će važiti kako za upravne odbore tako i za mesta direktora državnih preduzeća.

Taj sistem podrazumeva da će tri mesta pripadati demokratama, dva članovima DSS-a, a jedno mesto G17 plus bez obzira na to da li je reč o upravnim odborima ili direktorskim foteljama u najvećim srpskim preduzećima.

O konkretnim kadrovima kojima će biti popunjena najbolja mesta u državi, razgovori bi trebalo da počnu već danas, a prva na udaru biće mesta u EPS-u i NIS-u, najavljuje izvor „Blica“ iz Vlade Srbije.

- U najvećim preduzećima su i dalje kadrovi iz SPO-a ili SPS-a koji će morati da se menjaju. Ići će se preduzeće po preduzeće. Svaka stranka dostaviće listu svojih kandidata za najinteresantnije funkcije, a pregovorima se neće baviti lideri, već ljudi od poverenja u strankama - kaže naš sagovornik.

DSS insistira na EPS-u

Mesta će se deliti po već pomenutom sistemu, a bitku oko kontrole EPS-a i NIS-a vodiće DS i DSS, dok G17 plus nije preterano zainteresovan za ovu oblast. Stranku Mlađana Dinkića više interesuje pozicija u RTS-u.

- Trebalo bi očekivati da DSS dobije mesto direktora EPS-a, a da DS ima većinu u upravnom odboru. DSS je zainteresovan za energetiku i na to jasno ukazuje i postavljanje Koštuničinog čoveka od poverenja Aleksandra Popovića na mesto ministra zaduženog za ovaj resor - objašnjava naš izvor. A zašto je DSS više zaniteresovan za EPS nego NIS možda objašnjava podatak da se kao jedan od finansijera ove stranke često spominje Vladimir Lazarević, prvi čovek kada je reč o distribuciji struje i gasa. On verovatno neće propustiti priliku da njemu blizak čovek zauzme dobru poziciju uoči privatizacije Elektroprivrede Srbije.

U Ministarstvu rudarstva i energetike naglašavaju da će nekih promena „svakako biti“. Iz Ministarstva poručuju da će Kadrovska komisija Vlade odlučivati o tome kada će promene nastupiti i kako će se doći do predloga članova UO.

Svi zastupaju interese stranaka

Od 11 članova UO EPS-a Vlada imenuje sedam članova, a samo preduzeće četiri, dok u NIS-u Upravni odbor imenuje Skupština, koju opet imenuje Vlada.

Inače, izvor „Blica“ blizak pregovaračkim stranama kaže da se trenutno vode žestoki pregovori i da je neizvesno kome će pripasti prevlast nad kojim državnim energetskim preduzećem. Kako tvrdi naš izvor, sve opcije su još uvek u igri.

Bivša članica UO EPS Zorana Mihajlović, objašnjava da se članstvo u UO obično odredi prema koalicionom sporazumu stranaka u Vladi. Prethodna Vlada je odlučila da u UO EPS-a polovina bude iz DSS-a, a preostali iz G17 plus i koalicije SPO-NS.

- Tih sedam ljudi ne bi bio problem da među ostalih četvoro članova UO EPS-a, koji nastupaju ispred samog preduzeća, takođe nema stranačkih ljudi. To je problem i u drugim javnim preduzećima - kaže Mihajlovićeva.
Međutim, dešavaju se i različiti stranački kompromisi.

- Imali smo i jednog člana iz SPS-a. Iako nije bilo koalicionog sporazuma sa njima, SPS je uspeo da uglavi svoje ljude i tu - kaže ona i dodaje da je slična situacija i u drugim javnim preduzećima, u kojima se direktori postavljaju po stranačkoj liniji.

Ministri u skupštini NIS-a
Za razliku od Elektroprivrede Srbije, koja je javno preduzeće, NIS ima status akcionarskog društva, pa pored UO i ima i Skupštinu. Upravni odbor NIS-a takođe ima 11 članova, a imenuje ga Skupština firme na predlog resornog ministra. Četiri člana imenuju zaposleni i njih predlažu sindikati. Međutim, akcije ove kompanije su sto odsto u vlasništvu države tako da, prema rečima Zorane Mihajlović, i Skupštinu čine stranački kadrovi.

Tako je predsednik Skupštine NIS-a i dalje Radomir Naumov (DSS), nekadašnji ministar energetike, a sada vera. Članovi Skupštine su, između ostalih, bivši ministar za ekonomske odnose se inostranstvom Milan Parivodić, trenutni direktor EPS-a Vladimir Đorđević i poslanik SDPO Veroljub Stevanović.

Stranke guraju svoje ljude u upravne odbore zbog kontrole nad preduzećima, naročito ako im predstoji privatizacija. Novac koji članovi UO primaju, a koji nije mali, nije glavni motiv. Mada niko od njih ne želi da prizna koliku nadoknadu prima i većina tvrdi da je u visini prosečne plate u tom preduzeću.
- Doduše, u NIS-u članovi Skupštine imaju i preko 150.000 dinara platu - kaže Zorana Mihajlović.

Manipulisanje glasovima
Kontrola nad UO omogućava stranci da često odlučuje o velikim poslovima tih firmi. Mogu da profitiraju i prilikom lobiranja za preduzeće u kome su, ali i da zarade kad druga firma lobira kod njih.

- Manipuliše se glasanjem članova UO. Direktor retko može sam da donese sve odluke u nekom državnom preduzeću pa mu treba podrška UO. S druge strane, Upravni odbor ima veoma važnu funkciju u tim preduzećima jer je praktično iznad direktora i odlučuje o velikim investicijama - zaključuje Zorana Mihajlović.


Izvor