BEOGRAD - Srbija je dobila još jednu tekovinu moderne Evrope - zaštitnika građana, odnosno ombudsmana Sašu Jankovića. Međutim, samo uvođenje ove institucije ne znači i da će ona imati nekakav uticaj, sudeći po iskustvu koje imamo s poverenikom za informacije od javnog značaja ili Odborom za rešavanje o sukobu interesa, Savetu za borbu protiv korupcije i sličnim tzv. nezavisnim organima, koji bi trebalo da kontrolišu rad organa vlasti, smatraju sagovornici Kurira.

Milovan Dedijer, predsednik Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa, kaže da nije sasvim zadovoljan uticajem ove institucije, osnovane pre dve i po godine.
- Odbor se stara o primenjivanju Zakona o sukobu interesa, i to se pre svega odnosi na državne funkcionere. Dešava se da ne dostave zahtevane izveštaje ili da dupliraju funkcije. Tada Odbor izriče prvo nejavnu, a potom i javnu meru. Obraćamo se i organu koji je imenovao funkcionera, ali ne možemo da utičemo na primenu te mere - objašnjava Dedijer.
Kada je Odbor za rešavanje o sukobu interesa nakon parlamentarnih izbora upozorio funkcionere izvršne vlasti da ne bi smeli da budu i poslanici, nisu sve stranke ispoštovale ovaj princip.

- DSS, SRS i G17 plus povukli su s lista za poslanike funkcionere republičke i pokrajinske i lokalne vlasti, dok su se o ovaj zahtev oglušili DS i SPS. Čist primer za to je gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović, kome zbog bolovanja nismo izrekli javnu opomenu, jer on već duže vreme ne obavlja posao ni gradonačelnika ni poslanika - objašnjava Dedijer.

Državni organi su ignorisali i naloge poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića. Tako, Ministarstvo za infrastrukturu još nije obelodanilo famozni Ugovor o koncesiji za autoput Horgoš-Požega. Takođe, tajna je ostao i ugovor o nabavci vozova iz Švedske. U javnosti će ostati upamćeno i odugovlačenje ministra policije Dragana Jočića s objavljivanjem službene beleške o svom susretu s kriminalcem Miloradom Ulemekom.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, kaže da on nema zakonska ovlašćenja da obezbedi sprovođenje odluka niti sankcija za njihovo nepoštovanje. Ekstreman primer u ignorisanju poverenika je Bezbednosno-informativna agencija.

- BIA je, izgleda, zauzela principijelan stav da ne odgovara na zahteve poverenika za informacije od javnog značaja, jer nije ispunila nijednu odluku. O tome je obaveštena Narodna skupština, koja bira poverenika - kaže Šabić.

Izvor