Na samitu bez presedana učestvuje oko 150 zemalja, od kojih 80 predstavljaju šefovi država ili vlada, saznaje se iz izvora u Ujedinjenim nacijama. Sastanak je sazvao Ban Ki Mun, generalni sekretar UN, koji je globalno zagrevanje proglasio jednim od prioritetnih pitanja kojima će se baviti tokom svog mandata.

Među državnicima koji će biti u Njujorku su nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi, a očekuje se da će govoriti i iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad.

Samit će zatvoriti Ban Ki Mun, koji će podneti rezime, a zatim prirediti večeru za dvadesetak predstavnika privreda koje su najveći zagađivači atmosfere ugljenikovim jedinjenjima.

Cilj samita je prevazilaženje ćorsokaka u koji su zapali napori da se sastavi globalan sporazum o gasovima staklene bašte koji će zameniti Kjoto protokol, ali diplomate ne veruju da će lideri na ovom sastanku izneti precizan plan za smanjivanje emisije štetnih gasova. Uz retke izuzetke, razvijene industrijske zemlje, čije su privrede pod najvećim pritiskom da se obavežu na smanjenje štetnih emisija, na samitu predstavljaju ministri, a ne premijeri ili predsednici.

„Biće zanimljivo videti šta imaju da kažu i koliko daleko će da idu“, kaže izvor iz Ujedinjenih nacija.

Naučnici su ove godine upozorili da su klimatske promene već u toku i da će se u ovom veku pogoršati, što će povećati opasnost od gladi, suše, poplava i snažnih oluja. Organizacije za zaštitu okoline vrše pritisak da ovo zasedanje podstakne pregovore o smanjivanju emisija štetnih gasova većem od onog predviđenog Protokolom iz Kjota, ključnog sporazuma koji, ako se ostane na preuzetim obavezama, neće ni načeti problem gasova staklene bašte.

Cilj je da se napravi detaljan plan za usvajanje novog globalnog sporazuma, koji će biti potpisan 2009, kako bi potpisnice imale dovoljno vremena da ga ratifikuju do 2012. godine, kada ističe Kjoto protokol.

Teoretski, taj sporazum će obavezati industrijalizovane zemlje, odgovorne za 70 odsto postojećeg ugljen-dioksida u atmosferi, da ubrzaju smanjivanje emisija, i podstaći će velike privrede u nastajanju, koje će biti najveći zagađivači u budućnosti, da smanje sopstvene emisije štetnih gasova. Ali ostvarenje tog teškog cilja dodatno komplikuje potreba da se postigne konsenzus i činjenica da Sjedinjene Države, najveći svetski zagađivač, još nisu uključene ni u proces iz Kjota.

Predsednik SAD Džordž Buš se protivi tom procesu uz obrazloženje da bi primena protokola bila preskupa za američku privredu i da je taj proces nepravedan, pošto za sada predviđa obavezujuća smanjenja samo za razvijene zemlje, a ne i za privrede u razvoju.

Ipak, izložen pritisku kod kuće i u inostranstvu, Buš je ove godine potpisao deklaraciju samita Grupe osam koja klimatske promene definiše kao „dugoročni izazov“ koji može „ozbiljno da ugrozi prirodnu sredinu i globalnu privredu“.





Izvor