ZRENJANIN - U fabričkoj menzi "Beka" od prekjuče na smenu danonoćno boravi stotinak radnika, u čemu ih ne ometa stečajni upravnik Nebojša Bajić. Mesari u zahtevu za poništenje privatizacije u indistriji mesa imaju zdušnu podršku radnika i malih akcionara "Jugoremedije" kojima je posle četvorogodišnje borbe uspelo da ponište privatizaciju u svojoj firmi.

Obijajući pajserom gvozdeni lanac na fabričkoj kapiji stotinak radnika i akcionara zrenjaninske Industrije mesa "Bek" prekjuče je na silu ušlo u fabrički krug i zauzelo fabričku menzu, sve uz prisustvo policije koja je fotografisala ceo događaj. Radnici odbijaju da izađu iz farbike dok Agencija za privatizaciju ne raskine kuporodajni ugovor "Beka" sa Milošem Jovićem od 15. aprila 2006. godine.
Jović je 70 odsto kapitala nakada renomirane industrije mesa iz sastava Kombinata "Servo Mihalj" kupio za 48 miliona dinara, ali uz obavezu da vrati dugove i pokrene proizvodnju. Umesto toga fabrika je gurnuta u stečaj, a od proizvodnje ni traga. Radnici tvrde da su od sve muke proizvodnju jednom i fingirali za ljude iz Agencije za privatizaciju koji su došli da provere stanje u fabrici. Na zahtev radnika, nekadašnjem dugogodišnjem direktoru i do juče pravniku u ovom preduzeću, Žarku Milidragoviću, stečajni upravnik Nebojša Bajić juče je dao otkaz.
- Ne želimo od gazde nikakve plate niti da pokrene proizvodnju jer da je on hteo da pokrene proizvodnju mi se ne bismo sada našli u ovakvom položaju pošto on svoje obaveze nije ispunio - navodi Milena Prstojević iz Udruženja malih akcionara "Beka". Ona ističe da je novi vlasnik "Beka", Miloš Jović nastavio da uvlači preduzeće u dužničko ropstvo prema Vladanu Beštiću, čoveku koji je prema tvrdnjama Prstojevićeve, i pre privatizacije godinama pljačkao ovu fabriku u saradnji sa direktorom Milidragovićem, a sada je kao vlasnik gurnuo u stečaj. Otac i sin Borivoje i Vladan Beštić, vlasnici su firmi "Probekom" i "Bekom".
Industrija mesa "Bek" nekada je zapošljavala 1.200 radnika, dnevno prerađivala 1.200 svinja i hranila američke marince. U momentu prodaje imala je 290 radnika koji 25 meseci nisu dobili plate, a pogoni su stali znatno ranije.
- Tražimo da Trgovinski sud u Zrenjaninu zaštiti imovinu "Beka" u stečaju umesto što dozvoljava da se dalje pljačka i da se utvrde okolnosti pod kojima je "Bek" doveden u dužničko ropstvo prema firmama Vladana Beštića - ističe Milena Prstojević, navodeći da je uprava "Beka" još aprila 1998. podnela krivičnu prijavu protiv juče smenjenog drektora Žarka Milidragovića zbog njegovih sumnjivih poslova sa firmama u Makedoniji i da ta krivična prijava nikada nije procesuirana.
- U postupku privatizacije, 70 odsto kapitala kupio je Miloš Jović, inače šofer dugogodišnjeg Milidragovićevog poslovnog partnera Vladana Beštića jer je Beštiću bilo zabranjeno da učestvuje na aukciji zbog kršenja ugovora iz prethodnih privatizacija - navode radnici.
Radnici i mali akcionari "Beka" optužuju Agenciju za privatizaciju da ništa nije preduzela iako je bila informisana o tome da kupac ne pokreće proizvodnju i uvodi fabriku u stečaj.

Bajić: Nije bilo pljački
Stečajni upravnik Beka Nebojša Bajić odbacuje svaku mogućnost pljačkanja imovine "Beka" u poslednjih šest meseci koliko je na snazi stečaj.
- Tvrdim da ništa iz fabrike nije izneto od kada sam ja stečajni upravnik, a sva imovina je popisana od 6. do 30. marta. Očekujemo da će biti podnet plan za reorganizaciju do 5. novembra i ukoliko se to ne desi sud po službenoj dužnosti donosi zaključak o bankrotstvu - navodi Bajić, napominjući da je produženje roka ipak moguće.

Ni hiljadarka mesečno
Radnici "Beka" posebno su revoltirani što su se zbog obećanog pokretanja proizvodnje odrekli 60 odsto svojih potraživanja za 25 zaostalih plata. Oni tvrde da je gazda "otkupom" njihovih potraživanja za plate postao najveći poverilac u stečaju, čime je dobio pravo da samostalno predlaže plan reorganizacije i potpuno ovlada firmom. Radnici su pod pritiskom potpisivali da se odriču 60 odsto potraživanja, a preostali deo da im se isplati u 40 mesečnih rata tako da je rata duga iznosila svega hiljadarku dinara.

Izvor