„U Kulini nam je osoblje reklo da je šestogodišnji dečak sa dijagnozom spina bifida bio veoma agresivan prema sebi, da je pokušao da sebi pokida uvo. Primetili smo da je dečak vezan za stolicu. U Stamnici, tinejdžerka koja ne napušta krevet, primećena je kako pokušava da iskopa svoje oči, dok osoblje stoji pored nje ne čineći ništa. Videli smo mnogo dece kako grizu svoje prste.“

Ovi jezivi navodi samo su deo izveštaja Međunarodne organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju o stanju u ustanovama socijalne zaštite u Srbiji, koji je juče objavljen u Vašingtonu.

Istraživači ove organizacije, kako je rekao njen direktor Erik Rozental, pronašli su u ovim ustanovama decu i ljude vezane za krevete.
- Zamislite da budete vezani za krevet samo jedno popodne i da morate da urinirate po sebi. Vezivanje ljudi se ne može tolerisati ni u jednom društvu - naglasio je Rozental.

Prema navodima ove organizacije, u 78 ustanova socijalne zaštite u Srbiji u uslovima opasnim po život smešteno je 11.350 ljudi, među kojima i 2.300 dece. Lori Ejhrn, predstavnica ove organizacije, tvrdi da su deca u ustanovama u Srbiji zlostavljana.

- Vezuju se za krevete, nemaju adekvatnu medicinsku negu i često se samopovređuju, ujedaju se, sami sebe udaraju, pokušavaju sebi da iskopaju oči... Jedan dečaka, okarakterisan kao nepokretan, čak 11 godina nije napustio postelju u ustanovi socijalne zaštite u Stamnici - rekla je Ejhrnova.

Rozental je kazao da se u ustanovama socijalne zaštite krše fundamentalna ljudska prava i poručio da Vlada Srbije mora da poštuje Ustav i Povelju UN o ljudskim pravima, kako bi obezbedila tim ljudima uslove za normalan život. Spomenka Grujičić iz Helsinškog odbora za ljudska prava optužila je Vladu za nemar. Prema oceni Valentine Zavišić iz nevladine organizacije „Veliki mali“, deca sa posebnim potrebama u Srbiji ne žive u normalnim ustanovama već u logorima, gde su fiksirana za krevete, vezivana i zlostavljana.

Reagujući na ovaj izveštaj, Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, ocenio je da su neke ocene u njemu tačne, ali da naslov izveštaja „Mučenje kao lečenje“ nije adekvatan.

Milosavljević: Istraživanje sprovedeno bez znanja Ministarstva

"Nikada nisam imao nikakav kontakt sa Međunarodnom organizacijom za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju, niti su oni u Ministarstvu zdravlja Srbije dobili saglasnost za bilo kakvo istraživanje", izjavio je Tanjugu ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević, povodom izveštaja te organizacije koji su danas preneli "Interenešenel Herald Tribjun" i "Njujork Tajms".

"Smatram da je ovakav način izveštavanja o tako ozbiljnoj temi jednosmeran i preteran, jer je prvo objavljen tekst u štampi, posle čega je zakazana konferencija za novinare na kojoj su iznete tvrdnje za koje, iz meni dostupnih tekstova, ne vidim objektivno pokriće", istakao je ministar.
On je ukazao da se u izveštaju "Mučenje kao lečenje" pominju i dve psihijatrijske bolnice, u Vršcu i Kovinu, za koje je poznato da su zatečene u lošem stanju, posle višegodišnjeg neulaganja i nedovoljne brige o zdravstvenom sistemu uopšte, pa i u socijalnim ustanovama. Milosavljević je istakao da je Ministarstvo zdravlja u toj oblasti uradilo niz veoma važnih poteza i da je formirana Republička stručna komisija za očuvanje mentalnog zdravlja, koja je posle višemesečnih priprema i javnih diskusija donela Strategiju zaštite mentalnog zdravlja stanovnika Srbije, koju je usvojila Vlada. Prema njegovim recima, na osnovu te Strategije sačinjen je Nacrt zakona o zaštiti prava osoba sa mentalnim poremećajima, koji je u ovom trenutku u vladinoj proceduri. "U izveštaju Međunarodne organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju mešaju se psihijatrija i socijalna briga, pacijenti i štićenici ustanova socijalne zaštite i imam utisak da se to čini nedobronamerno i na način koji nije primeren, jednosmeran je i osvetljava samo deo problema", istakao je Milosavljević.


Izvor