Prema podacima Kreditnog biroa, čak 98,8 odsto fizičkih lica uredno izmiruje dugove prema bankama. Pa ipak, odlukom da od 1. jula ukupan iznos pozajmica (rate kredita, platne kartice i dozvoljeni minus) svede na maksimalnih 30 odsto mesečne zarade, NBS je rešila da građane Srbije tranzicija više boli nego stanovnike drugih zemalja.

Samir Lačević, rukovodilac za bankarske poslove u Udruženju banaka BiH, za „Blic nedelje“ kaže da u ovoj državi ne postoji striktno ograničenje do kog nivoa plata može biti opterećena ratom kredita, već je ostavljeno bankama da same odluče.
- Što se tiče limita po računima građana, oni su takođe regulisani poslovnom politikom banaka bez uslovljavanja da u nekom obračunskom periodu ti minusi moraju biti svedeni na nulu, osim u momentu zatvaranja računa - kaže Lačević.
Kako „Blic nedelje“ saznaje, identična situacija je u Bugarskoj i u Hrvatskoj, gde je dug građana prema bankama tri puta veći nego u Srbiji. Samo je u Rumuniji bilo pokušaja da se uvede slična vrsta ograničenja, ali takve ideje nikada nisu zaživele u praksi.
Za razliku od svog rumunskog kolege, guverner NBS Radovan Jelašić, nemoćan da natera Vladu da smanji javnu potrošnju, rešio je da bude nemilosrdan prema građanima. Odluka NBS najviše će pogoditi oko 40 odsto vlasnika tekućih računa kojima je redovno korišćenje dozvoljenog minusa direktno vezano za puko preživljavanje. Podaci govore da su građani po osnovu dozvoljenog minusa zaduženi nešto manje od 16 milijardi dinara (oko 195 miliona evra), dok ukupni kapacitet duga koje su po ovom osnovu banke odobrile fizičkim licima iznosi blizu 38 milijardi dinara. Doduše, ukupan minus stanovništva od početka godine jeste povećan za preko 900 miliona dinara, ali treba imati u vidu da je januar, zbog brojnih praznika, po pravilu mesec sa najviše vanrednih rashoda. Takođe, porast dugova po osnovu platnih kartica i dozvoljenih minusa delom je i posledica mere NBS, koja je bankama zabranila da najtraženije keš kredite odobravaju na rok duži od dve godine.
Generalni sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić smatra da zaduženost stanovništva nije alarmantna niti zabrinjavajuća. Dug od 1.017 evra po zaposlenom i činjenica da građani uredno vraćaju kredite kazuje nam da nismo u zoni kritične zaduženosti, rekao je Dugalić. Pa ipak, centralna banka je rešila da stegne kaiš i znatno suzi mogućnost zaduživanja stanovništva. Ukupne mesečne obaveze građana po svim osnovama (rate kredite, rate po osnovu korišćenja revolving platnih kartica i korišćenje dozvoljenog minusa) ubuduće neće smeti da pređu 30 odsto plate. Da li slučajno ili namerno, tek tajming za stupanje ove mere na snagu prilično je nesrećan - 1. juli, dakle period kada zbog godišnjih odmora većina građana ima povećane izdatke. Do tada svi su dužni da svoje mesečne obaveze „ispeglaju“ i da se uklope u propisani limit. Za one koji otplaćuju dugoročne kredite, to praktično znači da će u velikoj meri, a oni sa nižim primanjima u potpunosti, morati da redukuju korišćenje dozvoljenog minusa i kartica. A to je opet u koliziji za zalaganjem za bezgotovinsko plaćanje koje taman što je urodilo plodom. O tome svedoče i podaci da je iskorišćenost odobrenih pozajmica po osnovu kreditnih kartica duplo veća nego po osnovu prekoračenja po tekućim računima. Svi koji su se „preigrali“ sa revolvingom u naredna četiri meseca moraće da na svoje račune uplate poprilične sume kako bi ukupno zaduženje sveli u propisani okvir. To praktično znači da njihovi ugovori o korišćenju kartica, koji su im garantovali mesečnu otplatu u visini pet odsto ukupnog zaduženja, više ne važe.
Ekonomisti odavno upozoravaju da će ceh neusklađenosti između fiskalne i monetarne politike i prebacivanje tereta na monetarnu politiku na kraju platiti građani. I to se upravo dogodilo. Prevedeno na narodni jezik - kola se opet lome na sirotinji koja tek što je počela da se navikava da živi u zemlji u kojoj su bankarski krediti i platne kartice normalna stvar. Iako je dozvoljeni minus ubedljivo najskuplja vrsta pozajmice, na koju banke zaračunavaju kamatu od 40 do čak 60 odsto na godišnjem nivou, građani često nemaju bolje rešenje. Država koja novac poreskih obveznika troši nemilice i često bez osnova, od 1. jula uskratiće im i tu mogućnost.

Vlada povećava plate, a NBS steže kaiš
- Nastojeći da smanji pritisak tražnje na domaćem tržištu i ublaži inflatorne efekte, NBS čini što je u njenoj moći. Međutim, kada se stvari sagledaju kompleksnije, lako se da uočiti da će ove mere imati negativne socijalne posledice. Kod nas stalno postoji konflikt između monetarne i fiskalne politike. Večito imamo neke izbore kad država lako troši budžetska sredstva. Porast javne potrošnje počeo je još krajem 2006, znatno su povećane plate u javnim preduzećima. Da nije tako, i NBS bi mogla da bude manje restriktivna - objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec.

Poruke guverneru
- Ko sa 30 odsto plate može da servisira pristojan stan u Beogradu?
- Neka Jelašić, Dinkić i Đelić rade za 300 evra i žive kao podstanari, a da nemaju pravo na minus.
- Srbe nije iskorenio ni rat ni bela kuga, al’ ova politika sigurno hoće. Svaka čast na socijalnom programu!
- Minus je moj način života. Muž mi ne radi. Imam dvoje dece. Kako ću sad?
(Komentari sa sajta „Blica“)

Izvor