Više stotina hiljada radnika javnih službi defilovalo je u utorak ulicama francuskih gradova, u znak protesta zbog niskih plata i planiranih reformi.

To je prvi veliki test za novog premijera Dominika de Vilpena, ili kako je to na naslovnoj strani sročio jedan francuski list : "Crni utorak. De Vilpenovo vatreno krštenje".

Francuski specijalci silom su razbili blokadu luke u Marselju, koju su organizovali sindikati nezadovoljni najavljenom privatizacijom trajekata prema Korzici.

Ovo su teški dani za premijera Dominika de Vilpena - štrajkovi i blokade na Korzici samo su uvod u velike sindikalne proteste, kaže predsednik jedne od najvećih radničkih organizacija CFDT Žan Mišel Tru:

"Nezadovoljni smo zato što je velika nezaposlenost problem koji traje već 30 godina i još nije rešen. Nezadovoljni smo i činjenicom da cene, za razliku od plata, stalno rastu. O svemu tome potreban je hitan socijalni dijalog."

Današnji veliki štrajk praktično je zaustavio javni transport, a škole su zatvorene. Ne rade ni poštari, a Iv Kur objašnjava, da kada plati poreze i socijalno osiguranje, ostaje mu tek nešto više od hiljadu evra za život, a to nije dovoljno:

"Vlada ne plaća dovoljno zaposlene u javnim službama. Ove godine plate su nam veće samo za jedan odsto, dok su troškovi života mnogo više porasli. Opao nam je životni standard, pa smo odlučili da izadjemo na ulice kako bi vladu prinudili da nam poveća plate, od kojih živimo."

No, ima li francuska država dovoljno novca da poveća plate i da gradjanima priušti da žive iznad svojih mogućnosti? Ekonomski savetnik vlade Žak Lekaše kaže da tih para nema.

"Problem sa malim ekonomskim rastom je da jednostavno nema para za povećanje plata. Naš budžetski deficit iznosi tri procenta bruto nacionalnog proizvoda, a javni dug čak 65 odsto bruto nacionalnog proizvoda, tako da je povećanje plata u javnom sektoru nemoguće."

Ovo je svojevrstan test i za sindikate. Broj njihovih članova, posebno u privatnom sektoru opada i oni više nemaju onu snagu koju su imali 1995. godine kada su vladu bacili na kolena. Konzervativni istoričar Nikolas Baveri kaže da je Francuska danas oštro podeljena na konkurentan privatni sektor i naduvani državni sektor koji živi u prošlosti:

"Samo pet odsto radnika u privatnom sektoru učlanjeno je u sindikate i štrajkovi su tu malo verovatni. Današnji protesti još više će ukazati na gotovo šizofreničnu podelu francuskog društva."

Podeljena, nezadovoljna sadašnjicom i nesigurna u budućnost, Francuska je zemlja kojom je teško upravljati. Predsednik Širak je to osetio na svojoj koži prilikom referenduma o evropskom ustavu. Raspoloženje gradjana danas nije nimalo bolje nego što je bilo u maju.

Razlika je u tome što je pažnja usredsredjena na trku za Širakovog naslednika. Medju kandidatima je i premijer de Vilpen, koji sebi ne može da dopusti da popusti pred sindikatima, ali ni da ih ignoriše, ako želi da se domogne Jelisejske palate.