Najveći broj nema završenu osnovnu školu, radno je sposobno, ali nema posao. – U jugoistočnoj Srbiji svaki treći živi u nemaštini, najmanje bede u Beogradu

Prema podacima tima potpredsednika vlade za primenu Strategije za smanjenje siromaštva, Srbija ima oko 500.000, odnosno 6,6 odsto siromašnih. Najveći broj među njima nema završenu osnovnu školu, radno je sposobno, ali nema posao. Valja podsetiti da je 2002. godine u ovu kategoriju bilo svrstano milion ljudi, što znači da je taj broj sada prepolovljen, kao i da je primećeno da u ovu grupu dospeva sve manje onih koji upisuju višu školu ili fakultet.

U kategoriju socijalno ugroženih, odnosno onih koji žive ispod granice siromaštva spadaju stari, deca, osobe sa posebnim potrebama, žitelji seoskih područja, domaćinstva u kojima je hranilac žena. Glavni uzroci koji su doveli do siromaštva u našoj zemlji jesu nedostatak obrazovanja i nezaposlenost, a tome su doprinele i velike regionalne razlike u ekonomskom razvoju.

Prema rečima Jasmine Kijevčanin, zamenice menadžera tima potpredsednika vlade za primenu Strategije za smanjenje siromaštva, najugroženija je jugoistočna Srbija gde je 13,3 odsto siromašnih i to najviše u seoskim sredinama, gde svaki treći živi u nemaštini, a najmanje siromašnih je u Beogradu 3,1 odsto.

– Prema procentu siromaštva, ugrožena je i istočna Srbija gde je 10,1 odsto onih koji žive u nemaštini, ali je to više izraženo u gradskim područjima nego na selu. Premda je u Vojvodini stopa siromaštva oko republičkog proseka, zabrinjavajuće je da seljaci, iako imaju zemlju i proizvode hranu, u nekim selima nemaju sredstava za život. Tako dolazimo do podataka da je dvostruko više ljudi u Srbiji siromašno u selima nego u gradovima pa je zadatak države da pokuša da kroz različite programe unapredi njihov život – objašnjava Kijevčaninova.

Minimalna socijalna pomoć koju po osobi propisuje država (u martu ove godine) za jednog člana porodice iznosi 4.749 dinara, za dva člana 6.526 dinara, za tri 8.308 dinara, četiri 8.897 dinara, a za pet i više članova 9.505 dinara. Prema podacima Ministarstva za rad i socijalnu politiku, u Srbiji je u februaru 58.610 porodica, odnosno 150.342 članova dobilo materijalno obezbeđenje, a država je za ove potrebe izdvojila 322.061.988 dinara.

– Siromašnima se smatraju osobe koje troše manje od 8.800 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici. Umesto statističke linije siromaštva, kada smo anketirali ljude, dobili smo podatke da im je za život minimalno potrebno oko 15.000 dinara čime je broj siromašnih oko 15,5 odsto, što umnogome objašnjava nezadovoljstvo ljudi jer je statistika jedno, a život drugo – kaže Kijevčaninova.

Kako naša sagovornica objašnjava, mnogi se smatraju siromašnima, jer nemaju zadovoljavajuće uslove za život, što može da bude zbog velikih očekivanja, ali i zato što stvarno nemaju. Ona kaže da se u Srbiji siromašnom smatra osoba koje nema pare da ide na more ili da kupi cipele. U Švedskoj se siromašnim smatra onaj ko ne može da pozajmi 5.000 evra u roku od mesec dana, što bi, kada bi se primenilo kod nas, dalo katastrofalne procente.

Pored redovne novčane pomoći iz Republike, opštinama u Srbiji se odobrava da na različite načine pomažu svojim siromašnim žiteljima. Lokalne zajednice onima koji žive u nemaštini daju jednokratnu novčanu pomoć, naknade za troškove lečenja, prevoza, kao i olakšice u plaćanju komunalnih usluga, pomoć u ogrevu, školskom priboru, hrani... Međutim, siromašne porodice i njihova deca pomoć najčešće traže od rođaka, prijatelja i komšija, dok su državne institucije na nivou lokalnih vlasti za mnoge zbog procedure oko ostvarivanja ovog prava – na poslednjem mestu.

Dragomir Knežević, pravnik u timu za zaštitu odraslih i starih pri Centru za socijalni rad Čukarica, ističe da je praćenje ljudi koji se nalaze u stanju socijalne potrebe redovno i da na spisku ove opštine ima više od 400 porodica koje su siromašne.

– Naša ekipa sastavljena od osam socijalnih radnika i četiri pravnika svakodnevno je u kontaktu sa odraslima i starima. Od velike pomoći su i geronto domaćice, koje borave po dva sata u domovima građana, koje nas dodatno obaveštavaju o njihovom zdravstvenom stanju i uslovima u kojima žive. U okviru našeg centra postoji i tim koji prati decu i omladinu, a kojima je posvećena posebna pažnja društvene zajednice i koji se nalaze u povoljnijoj situaciji od odraslih – objašnjava Knežević.

On navodi da su u grupi najsiromašnijih najugroženiji najstariji građani, jer nisu u mogućnosti da budu radno angažovani, za razliku od mlađih ljudi, koji pored socijalnih davanja mogu da zarade na povremenim poslovima.

---

U Beogradu 70.431 korisnik socijalne i porodično-pravne zaštite

O razmerama siromaštva u Beogradu ne postoje posebna istraživanja, ali se o ozbiljnosti materijalne ugroženosti i nesigurnosti stanovništva može steći određeni uvid na osnovu zaposlenosti, broja korisnika penziono-invalidskog osiguranja, iznosa zarada i drugih ličnih primanja.

Na evidenciji opštinskih odeljenja Beogradskog centra za socijalni rad u toku 2007. godine bio je 70.431 korisnik socijalne i porodično-pravne zaštite što čini 4,5 odsto ukupne populacije glavnog grada.Zabeležen je i trend povećanja broja korisnika – za 3,1 odsto (2.091) u odnosu na 2006. godinu.

Prema starosnoj strukturi, najbrojnija su odrasla lica (32.771), nešto je manji broj dece i omladine (32.771), a najmanju grupu čine stariji sugrađani (12.636).U odnosu na prošlu godinu, u sve tri grupe zabeležen je porast broja lica koja su na evidenciji, a najveći, 9,2 odsto kod najstarijih žitelja.

Povećanje broja primalaca socijalne pomoći zabeleženo je u 10 opština među kojima se izdvajaju Vračar (22,9 odsto), Grocka (12 odsto), Palilula (11,8 odsto) i Obrenovac (10,7 odsto), a najveći pad je zabeležen u Lazarevcu (11,7 odsto) i Zemunu (8,7 odsto).

Prema podacima Gradskog centra za socijalni rad, najveći broj korisnika socijalne zaštite je u Zemunu (10.725), Paliluli (7.661), Novom Beogradu (6.916), Zvezdari (6.044), Čukarici (5.535) i Voždovcu (5.525), a u ovim opštinama živi tri petine korisnika pomoći Gradskog centra (52,4 odsto).

Broj porodica u glavnom gradu koje su ostvarile pravo na materijalno obezbeđenje konstantno je opadao od 2000. godine. U poređenju sa 2004. godinom, u svim beogradskim opštinama smanjen je broj porodica koje koriste materijalno obezbeđenje izuzev Barajeva gde je zabeležen porast za 7,3 odsto. Najizraženiji pad je zabeležen u Rakovici (61 odsto), Voždovcu (52,4odsto ), Zemunu (43,9 odsto ), Savskom vencu (40 odsto), Starom gradu (35,0 odsto ), Grockoj (37, odsto).

Kako kažu u Gradskom centru za socijalni rad, drastičan pad broja korisnika ovog prava može se tumačiti kao posledica uvođenja restriktivnijih zakonskih uslova za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje. Naime, pojedincima ili porodicama u kojima je većina članova sposobna za rad,pravo na materijalno obezbeđenje može se priznati najduže do devet meseci godišnje,sa ili bez prekida. Centriza socijalni rad imaju diskreciono pravo da odredeperiod u kome korisnik može da ostvari pravo na MO, ali on ne može trajati duže od devet meseci u toku jedne godine.

Broj porodica kojima je pomoć države neophodna, kako ističu u Beogradskom centru za socijalni rad, neuporedivo je veći, ali zbog načina određivanja minimalnog nivoa socijalne sigurnosti, koji ne podrazumeva obezbeđivanje egzistencijalnog minimuma, ne uspevaju da uđu u sistem socijalne zaštite.

Izvor