Zajednički stav anarhista/kinja i antimilitarista/kinja

koji/e su se okupili/e u Bukureštu aprila 2008. da bi protestovali/e protiv NATO samita

Sve dok bude ratova, kao i sistema i organizacija koje podržavaju militarizaciju, ubistva i profitiranje od konflikata, uvek će biti pokreta koji protestuju protiv toga. Danas je NATO najuticajniji vojni savez na svetu. Zato kad god se bude održavao NATO samit biće ljudi koji će mu se odupirati. Bukurešt nije izuzetak.

Uprkos medijskoj intoksikaciji kao i vladinoj represiji, sa kojima je početo nekoliko meseci pre samita, stotine antimilitarista/kinja, kako rumunskih tako i tako i onih iz drugih država, okupilo se u glavnom gradu, Bukureštu.

Mejnstrim mediji su bombardovali rumunsko stanovništvo slikom antimilitarističkih aktivista/kinja kao bezobzirnih, terorista, huligana i neprijatelja običnog rumunskog naroda, koji dolaze samo da bi razorili grad. To je bilo apsurdno i očigledno fabrikovano budući da većinu masovnih medija nije ni pokušala da pronađe bilo kakve informacije sa animilitarističke strane.

Takođe lokalne vlasti su dale sve od sebe da mesecima pre samita maltretiraju svakoga ko bi mogao da uzme učešća u protestima. Ljudi iz različitih delova Rumunije su primali telefonske pozive od predstavnika izvršnih vlasti i stavljeno im je do znanja da su nadgledani. Iako je ovo redovna praksa, nedavno su izvršne vlasti intenzivirale represiju do maksimuma.

Istovremeno ljudi iz drugih zemalja su ugnjetavani kada su pokušavali da pređu rumunsku granicu. Mnogima od njih nije dopušten ulazak u Rumuniju, a da im pri tom nije dat bilo kakav legalni razlog. Danima pre samita mnogi aktivisti su zaustavljeni i maltretirani od strane policije, ali ovo žestoko prisustvo policije na brojne načine takođe je uticalo i na obične građane/ke.

Vrhunac represije se desio 2. aprila 2008. kada je žandarmerija (specijalna policija) brutalno uletela u prostorije koje su aktivisti/kinje koristili za smeštaj, okupljanje i dešavanja. Racija ovog legalno iznajmljenog prostora je izvršena bez upozorenja. Ova agresija nije imala bilo kakvo zakonsko uporište. Žandarmi su se ponašali brutalno, kako fizički (šutirali su, udarali i koristili suzavac) tako i mentalno (vikali su homofobne, ksenofobne i rasističke uvrede). Većina ljudi je udarena, no nekolicina je teško povređena. Bio je to očajnički, ali neuspešan pokušaj rumunske države da zaustavi protestne aktivnosti.

Ono što se desilo nakon toga bila je kombinacija sa jedne strane, reakcije pokreta, a sa druge, mejnstrim medija koji su ukazali na zloupotrebu moći i sile. Antimilitaristi/kinje koji su tada bili na slobodi su inicirali spontane marševe protiv represije i proteste ispred policijskih stanica zajedno sa pripadnicima organizacija za zaštitu ljudskih prava i advokata. U mnogim zemljama, održane su akcije solidarnosti, poput demonstracija ispred rumunskih ambasada. Suočena sa ovim vidom reakcije, rumunska država je primorana da olabavi svoj pristup. Deset sati kasnije svi/e aktivisti/kinje su pušteni na slobodu i aktivističke prostorije su ponovo zauzete.

Čak iako puno poverenje u prave namere masovnih medija nije povraćeno, jasno je da su u tom trenutku načinili ozbiljan iskorak u pravcu tačnijeg prezentovanja pravih namera međunarodnog antimilitarističkog pokreta.

Važno je naglasiti da su u akcijama i protestima u Bukureštu učestvovali i lokalni i učesnici/e iz sveta, pošto militarizam nije samo lokalni problem. Ovaj pokret nema gospodare ni lidere, tako da nijedna osoba ili grupa pojedinačno ne može biti okrivljena niti može biti zaslužna za organizovanje protesta. važno je naglasiti da će se pažnja međunarodnog pokreta usredsrediti na razvoj događaja u Rumuniji nakon samita. Rumunske vlasti bi trebalo da znaju da bilo koji dalji pokušaj represije protiv rumunskih antimilitarista/kinja neće biti lišen snažne reakcije međunarodne zajednice. Solidarnost je osnažena našim iskustvom u Bukureštu i ona će biti osnaživana ubuduće.

Da zaključimo, uprkos ogromnoj represiji antimilitaristi/kinje su uspeli/e da izvedu više javnih akcija i ustanove da mnogi stanovnici/e Bukurešta gaje simpatije za antimilitarističke ideje, budući da su nas pozdravljali na svakom koraku. Za nas, to je jasan znak da nema konsenzusa unutar rumunskog društva po pitanju tema kao što su NATO, militarizam ili čak državna intervencija u društvenim odnosima. U stvari mnogi ljudi su bili negativno nastrojeni ili u najmanju ruku kritički raspoloženi prema tome. Mogli bi se zapitati: ako je tako mnogo rumunskih ljudi kritički raspoloženo, zašto nisu izašli na ulice i izrazili svoja mišljenja? Odgovor je jasan: država je kreirala atmosferu straha i terora koja podseća rumunske građane/ke na vremena pre decembra 1989.

Mi smo pokazali u Bukureštu da bez obzira kako da su oštre zabrane, ona nikada neće zaustaviti naš otpor.

Oni nam mogu slomiti kosti, ali ne i naše ideje!

Antimilitaristički protesti će biti nastavljeni!

Izvor