Beograd - Za prva tri meseca ove godine u Beogradu je 645 puta izmerena viša koncentracija štetnih materija od dozvoljene.

Prema najnovijim istraživanjima Instituta za javno zdravlje Srbije, prosečna godišnja koncentracija olova, ugljen-monoksida i azot-dioksida viša je od dozvoljene. Najveći zagađivač vazduha u Beogradu je saobraćaj, a ekološke crne tačke su raskrsnice Cvijićeve ulice i Despota Stefana, zatim raskrsnica ulica Kneza Miloša i Kralja Milana, kod Londona i Železnička stanica.

Prosečna izmerena koncentracija olova u ovim ulicama viša je od dozvoljene za 0.12 odsto, a koncentracija azot-dioksida i ugljen-monoksida dva puta je viša od propisane.

Beograđani kažu da osećaju posledice zagađenja.

Štetne materije iz vazduha utiču na disajne organe, povećanje krvnog pritiska, maligne procese limfnog sistema i koštane srži.

Ugljen-monoksid može da ugrozi razvoj fetusa, a izloženost olovu ostavlja posledice i na potomke.

Grad Beograd pokušava da smanji zagađenje. Do sada je 60 odsto autobusa dobilo motore Euro 3, koji mnogo manje zagađuju, teretni saobraćaj izmešten je iz centra grada, a ugašeno je oko 100 kotlarnica.

Vlada bi pomogla u rešavanju ovog problema stimulisanjem kupovine ekoloških automobila, kao i zabranom korišćenja štetnih goriva.

Inače, cena bezolovnog benzina, koji manje zagađuje, ista je kao i cena ostalih goriva.

Izvor