Baš kao nesrećne piliće koji su im se juče našli u šakama, deset radnica druge smene fabrike „Agroživ Juko” iz Žitišta, raskomadalo bi nelegalno stečenu imovinu bivšeg direktora Miroslava Živanova koji se poslednjih nekoliko meseci nalazi u pritvoru. Ne razumeju se, kažu, u računovodstvo, ali su ubeđene da bi mali deo njegovog imetka bio dovoljan za isplatu tri zaostale plate za hiljadu radnika, ali i za vraćanje dugova koji su se popeli na 11 milijardi dinara. Ne daj bože, kažu, da su njih deset u poziciji da mu sude. Naplatile bi mu i to što ih ukućani svakodnevno pitaju zašto džabe cepaju obuću do posla i nazad, i to što im se komšiluk krsti jer osam sati dnevno rade bez nadoknade. I za to što deci moraju da odgovore negativno svaki put kada im zatraže sladoled.

– Svašta bih mu rekla da mogu da mu odem u posetu. To nije za javnost. Nemate vi toliko papira da ispišete naše želje i pozdrave – u besu je komentarisala Koviljka Janjić dok su pileći filei leteli u plastičnu korpu sa njene leve strane.

– Nisu me pustili da odem u penziju iako sam imala sve uslove za to – jadala se najstarija među njima.

– Svi imamo kredite – horski su povikale njene mlađe koleginice.

Radnici ove fabrika nadomak Zrenjanina, koja je deo pančevačkog „Agroživa”, najvećeg proizvođača pilećeg mesa u Srbiji, u štrajku su još od ponedeljka. Otkako je njihov direktor Miroslav Živanov (57) u pritvoru zbog sumnje da je zajedno sa saradnicima pribavio protivpravnu korist od 4,5 milijardi dinara, oni nisu primili platu. Na teret mu se stavlja i da je poslovnim malverzacijama oštetio republički budžet za više od 18 miliona evra.

– U dugovima smo do guše – ogorčeni su oni koji su posle njega ostali u firmi. – I kod banaka, po dozvoljenom minusu i kod komšija i prijatelja. Ako ovo potraje, brzo ćemo mi za direktorom u zatvor. Interesuje nas šta će sutra o nama da izađe u novinama, ali džabe, ne možemo da ih kupimo – dodala je jedna od njih.

Kroz fabriku je juče ponovo prostrujala vest da bi ovog petka mogla da bude isplaćena jedna od zaostalih zarada.

– Ma nije ovo prvi petak, ovo je deseti petak kako ja slušam ta obećanja. Nema od toga ništa. Od petka do petka pa opet iz početka. Drže nas ovde dok ove piliće ne pokoljemo, pa će da nas šutnu – nadglasavala je svoje koleginice Koviljka Janjić.

Ipak, meso od kostiju je ova radnica odvajala takvom brzinom kao da platu prima svakog prvog i petnaestog u mesecu.

– Nemamo izbora. Svesni smo da će onog trenutka kad stane proizvodnja, stati i svaka nada da ćemo dobiti pare. Računi su nam neplaćeni, drugog posla nema, a i u godinama smo kad se ne bismo lako zaposlili – objašnjavaju.

Svakog dana, kažu, za stolom punim mesa bistre jednu istu temu. Ne kriju ni da u pauzama psuju, a da spisak počinje od srpskih ministara, koji nisu pokazali brigu za njih, do bivšeg direktora koji je, kako kažu, sada smešten o državnom trošku, do stečajnog upravnika koji izbegava da im istinu kaže u lice.

– Kad ujutru uđem u pogon kažem sebi „jaoj bože”, a kad izlazim ponovim „hvala ti bože”. Za ime i prezime me ne pitajte – kazala je omanja ženica dok je energično oštrila noževe.

Izvor