Beograd - Udruženja pacijenata se pitaju kako će ugrožene grupe - nezaposleni, Romi, izbeglice - plaćati preglede u večernjim klinikama.

Lekari zaposleni u državnim zdravstvenim ustanovama do 11. decembra moraće da se opredele da li žele da rade puno radno vreme u državnoj, ili četiri sata u državnoj, a četiri u privatnoj kući. Ministarstvo zdravlja je najavilo i formiranje tzv. večernjih klinika u državnim ustanovama, tako da će pacijentima biti omogućeno da dođu do zvučnih medicinskih imena, ali – uz dodatnu nadoknadu.

I dok predstavnici Ministarstva zdravlja objašnjavaju da će ove promene uticati na to da se zadrže najbolji stručnjaci u državnim kućama, da će doći do iskorenjivanja korupcije i da će biti povećan budžet zdravstvenih ustanova, predstavnici udruženja pacijenata u Srbiji smatraju da to nije dobar potez nadležnih organa.

Prema oceni Srpskog udruženja korisnika zdravstvenih usluga – Kluba "Zdravlje", najava novih mera u raskoraku je sa evropskim standardima, koji su definisani Evropskom poveljom o pravima pacijenata. Predstavnici ovog udruženja smatraju da je Srbija u obavezi da, kao pretendent za članstvo u Evropskoj uniji, ratifikuje ovaj dokument u što skorije vreme.

"Stavljanje javnih i državnih resursa u funkciju privatnih interesa nije evropski standard i za sada nije primenjeno čak ni u Srbiji u drugim društvenim delatnostima, pa ne vidimo zašto bi zdravstvo bilo izuzetak. Integracija privatnog i državnog sektora u jedinstven zdravstveni sistem, u kojem novac prati pacijenta, a on slobodno bira, rukovođen kvalitetom koji nastaje u uslovima zdrave konkurencije, gde će se lečiti, jeste evropski standard, ali se ovde primena tog principa iz nekih razloga stalno odlaže", ukazuju u Klubu "Zdravlje".

Zorica Marković, predsednica ovog udruženja smatra da su najavljene nove mere Ministarstva zdravlja diskriminatorske i u svojoj organizacionoj postavci koruptivne, da su u suprotnosti sa proklamovanim principom socijalne pravde i da ne doprinose unapređenju dostupnosti zdravstvene zaštite.

"Kao i prethodnim izmenama zakona o zdravstvenoj zaštiti, na šta smo i ranije ukazivali, ova mera posebno pogađa socijalne grupe gubitnike u tranziciji – nezaposlene, Rome, izbeglice i raseljena lica. Primer naših suseda Rumunije i Bugarske, zemalja koje su u pogledu sredstava i razvijenosti zdravstvene zaštite bile daleko iza Srbije, a danas su ispred nas i imaju dobre rezultate u reformi zdravstva, možda bi mogao biti od koristi našim vlastima. Zato apelujemo na vladu i nadležna ministarstva da razmotre predložene mere, pre nego što one u praksi pokažu sve štetne posledice po korisnike zdravstvenih usluga", navodi Markovićeva.

Izvor