Cene pojedinih proizvoda u najvećim domaćim trgovinskim lancima u poslednjih devet meseci skočile su čak i za 25 odsto.

Domaćicama koje su se juče vratile iz kupovine kao dobar vic je zvučala vest da je u julu zabeležena deflacija od 1,1 odsto. Statističari su tvrdeći da je inflacija u minusu još jednom zasmejali građane, jer, kako je pokazalo istraživanje „Politike”, u poslednjih devet meseci cene pojedinih proizvoda u najvećim domaćim trgovinskim lancima „Maksiju”, „Tempu” i „Rodiću”, skočile su čak i za 25 odsto. Najviše je poskupelo meso, pa je tako u novembru prošle godine svinjski but bez kostiju mogao da se kupi za 350 dinara, dok ovih dana kilogram svinjske šnicle ide i do 500 dinara.

Junetina je u proseku skuplja 100 dinara za kilogram, dok je piletina otišla za nekoliko desetina dinara po kilogramu. Među rekorderima u poskupljenju je i ulje koje ovog leta košta za četvrtinu više nego prošle zime. U korpi se našlo i brašno po cenama višim za najmanje pet odsto, što je „poguralo” i poskupljenja slatkiša. Tako je popularni keks „pti ber” u novembru mogao da se kupi za 59, dok sada košta 75 dinara. Iako je kućna hemija i dalje skupa, u poslednjih devet meseci ona je izgleda najbolje odolevala poskupljenjima, a na nekim artiklima su cene čak i padale. Pojeftinio je i šećer kod pojedinih trgovaca, ali su začini poskupeli. Na samo četiri osnovna artikla kao što su ulje, šećer, mleko i kilogram svinjskog mesa, potrošači sada izdvajaju više od 150 dinara, što je za petinu više novca nego krajem prošle godine.

Gledano očima statističara, godišnji rast potrošačkih cena je pao na 13,9 odsto, sa 14,9 procenata koliko je iznosio u junu. Prema metodologiji Evropske unije, inflacija se meri na osnovu prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga za ličnu potrošnju, a uključuje i cenu iznajmljivanja stana, finansijske, ugostiteljske i usluge obrazovanja.

Prema standardnoj metodologiji Zavoda za statistiku, kojom se meri rast cena na malo, inflacija u Srbiji u julu iznosila je 0,1 odsto, što u svakom slučaju znači da statističari nisu registrovali postojanje inflacije.

U odnosu na prethodni mesec najviše su povećane cene školarine za 3,6 odsto. Transport je poskupeo za 1,7 odsto, zbog poskupljenja goriva. U grupi „Restorani i hoteli” prosečno julsko povećanje cena bilo je 0,4 odsto zbog povećanja cena pića.

Cene hrane i bezalkoholnih pića bile su niže za 3,5 odsto. Prema rečima profesora Ljubomira Madžara, uzrok pojevtinjenja je sezonski.

– To ne znači da inflacija miruje. Pošteno bi bilo kada bi statističari izračunali indeks cena bez uticaja sezonskog faktora koji se u ovom periodu odnosi na voće i povrće. Takođe je i pitanje šta ulazi u strukturu korpe po kojoj se rade analize – istakao je Madžar, koji je na odmoru u Somboru primetio niz tržišnih anomalija.

Ovom ekonomisti u ulozi potrošača, nije promaklo da je voće i povrće u ovom gradu skuplje nego na prestoničkim pijacama. Prema njegovim rečima, ovo je vrlo čest slučaj u mnogim gradovima Srbije.

– Nije mi jasno zašto tržište ne funkcioniše i kako to da neko od nakupaca ne kupi robu tamo gde je ona jeftinija i proda je po većim cenama. Sa druge strane, u Somboru sir može da se kupi po povoljnijim cenama, što je logično jer je ovaj kraj poznat po proizvodnji mlečnih proizvoda. Takođe, i neke mesne prerađevine iz Mađarske i to vrlo dobrog kvaliteta mogu jeftinije da se pazare – primetio je Madžar.

U zavisnosti od toga gde potrošači pazare i da li idu u veće kupovine jednom ili dva puta mesečno, može da se uštedi i nekoliko hiljada dinara. Najnepovoljnije je kupovati u radnjama na ćošku, koje se najčešće snabdevaju u hipermarketama i koje posluju sa maržama većim od 30 procenata. Voće i povrće u ove trgovine dolazi sa kvantaša i često je duplo skuplje nego na tezgama, a reč je o proizvodima druge i treće klase. Hipermarketi, na osnovu čijih je cena vršeno istraživanje, formiraju cene sa maržama koje uglavnom ne prelaze 15 odsto, a u ovim radnjama kupce vrlo često sačekuju razne akcije i veća pakovanja, koja su po pravilu značajno jeftinija. Tako tri kilograma „meriksa” u „Maksiju” košta 280 dinara, u radnji na ćošku je oko 350 pa i više dinara, a u „Tempu” duplo veća količina i omekšivač od pola litra koštaju 459 dinara. Recept racionalne kupovine odavno su izmislile srpske domaćice, mahom penzionerke. Tako je Milica Paljić sa Banovog brda u stanju da zbog kilograma putera i oraha subotom ujutru sedne u gradski autobus i zaputi se ka Bajlonijevoj pijaci. Po kvalitetno meso naša sagovornica ide na Vidikovac, a u obližnjoj bakalnici kupuje samo novine i hleb, jer svuda isto koštaju. Osnovne namirnice za mesečne potrebe njene petočlane porodice kupuje isključivo u hipermarketima u kupovini koja po pravilu najmanje traje dva sata. Toliko joj je dovoljno da uoči i najmanju razliku u cenama i kvalitetu makarona, pirinča, konzervirane robe ili suhomesnatih proizvoda. Izveštaj našeg „kupca istraživača” pokazuje da je u „Maksiju” najjeftinija „imesova” čajna – 681 dinar po kilogramu, sledi „big bul” (804 dinara), zatim „zlatiborac” koji košta 830, „čajetina” sa 893, „karneks” od 899 dinara, dok je ubedljivo najskuplji kilogram „juhorove” čajne koji košta 906 dinara.



Izvor