Četvrta po veličini američka investiciona banka Limen braders je bankrotirala, svetski poznata brokerska kuća Meril Linč je prodata, najvećoj američkoj osiguravajućoj firmi ING potrebne su milijarde dolara gotovine, a indeks deonica na njujorškoj berzi Dau Džons opao je za petsto indeksnih poena.

Njujorški Vol Strit juče je imao najgori dan od otvaranja berzi prvi put posle napada od 11. septembra.

Kada je jedna od najprestižnijih američkih banaka otišla pod stečaj jer, drugim rečima, nije mogla da isplati dugove, znalo se da će biti nevolje po sistem.

A onda je stigla vest da je ogromna brokerska firma Meril Linč brzopotezno prodata za pedeset milijardi dolara.

Vrednost deonica na berzama, od Njujorka do Londona, u Evropi i Aziji počela je da vrtoglavo pada.

Berzanski mešetari na Vol Stritu kao da nisu mogli da shvate šta se i kako oko njih događa:

"Nije mi jasno zašto su i kako tolike brokerske firme snizile standarde poslovanja da federalna vlada sada mora da plaća ceh za sve te finansijske gubitke. Pitam se da li je, na prvom mestu, federalna vlada možda i imala veze sa politikom snižavanja standarda poslovanja kako bi svima omogućila da ostvare američki san koji se sada pretvorio u američki košmar. "

Sunovrat na berzama

Dau Džons, indeks njujorške berze Vol strita, pao je za dva i po odsto.

Pad vrednosti deonica je odgovor na vest da je četvrta najveća investiciona banka u Americi - Liman Braders, otišla je u stečaj.

Posle dramatičnog vikenda na njujorškom Vol stritu, Liman Braders, 158 godina stara institucija, zatražila je zaštitu od kreditora.

Druga dva dramatična događaja na Vol stritu su saopštenje Benk of Amerika da je pristala na kupovinu najveće svetske brokerske firme, Meril Linč, za cenu od oko pedeset milijardi dolara, i vest da je najveća osiguravajuća kompanija na svetu AIG tražila od Američke centralne banke hitnu pozajmicu od oko četrdeset milijardi dolara.

Vrednost deonica na berzama u Evropi i Aziji već je pala za oko 5, što je reakcija na tu vest koja, čini se, potvrđuje zabrinutost da je 18 meseci od početka kreditne krize zbog sloma američkog tržišta nekretnina, stanje banaka mnogo gore nego što se to pretpostavljalo.

Krah jedne od "najuglednijih" institucija

Policija je zagradila sedište Liman Bradersa u Njujorku iz kojeg zaposleni izlaze noseći lične stvari u kartonskim kutijama.

Odluka firme, koja je zvanično vlasnik Liman Bardersa, da ode u stečaj i zatraži zaštitu od kreditora doneta je posle neupešne potrage za kupcima banke.

Britanska Barkliz banka i Američka banka, kao najozbiljniji kandidati su odustali i prema američkim zakonima različite kompanije Liman Bradersa, u kojima širom sveta radi 26 hiljada ljudi i koje se uglavnom bave kupoprodajom deonica, mogu da nastave da posluju dok se ne pronađe neko ko će ih kupiti.

Liman Braders je izgubila više milijardi dolara na hipotekarnom tržištu.

Buran period

Vol Strit je prošao kroz najburnija dvadesetičetiri časa od kasnih dvadesetih godina prošlog veka, kada je svetsku privredu zahvatila velika kriza.

Bivši guverner Američke centralne banke Alan Grinspen je ocenio da bi ova kriza mogla da ima nesagledive posledice:

"Ovako nešto dešava se jednom u pola veka ili jednom u sto godina. Ovo nadmašuje sve što sam imao priliku da vidim, a i dalje nije rešeno."

Džeremi Batston Kar, broker fime Čarls Stenli, kaže da će posle 18 meseci sve dublje krize, vlade, htele to ili ne, morati da intervenišu i da počnu da kontrolišu, umesto samo da reaguju na događaje:

"Ono što će možda na kraju morati da se dogodi je stvaranje globalne institucije koja će zahtevati saradnju vlada, zakonodavaca i centralnih banaka, kakvu još nismo videli. Takva institucija bi bila opremljena državnim novcem za interventnu pomoć firmama koje upadnu u nevolje."

U međuvremenu, grupa od deset međunarodnih privatnih banaka i investicionih kuća objavila je da je osnovala sličan fond od 70 milijardi dolara sa ciljem da se ublaži kreditna kriza i olakša finansijskim kompanijama da uzimaju kredite kako bi nastavili sa radom.

Ublažavanje propisa po kojima se banke zadužuju razmatra i Američka centralna banka dok je Evropska centralna banka, u pokušaju da spreči širenje panike na berzama, u ponedeljak ujutro upumpala čak 43 milijardi dolara u tržište novca.

Džeremi Batston Kar smatra da će vlasti na kraju ipak biti prinuđene da intervenišu i zaustave krizu ubacivanjem još veće količine novca u sistem.

Finansijski vrtlog u SAD izazvao je pad vrednosti akcija širom sveta.

Glavni indeksi berzi u Londonu, Parizu i Frankfurtu zabeležili su pad.

Vrednost deonica na berzi u Londonu pala je za 5% a u Parizu i Frankfurtu za oko 4 %.

Sličan pad vrednosti akcija od 4 odsto viđen je u Australiji, Singapuru i Indiji.

Pad vrednosti akcija na Tajvanu bio je veći od četiri odsto.

Najveće berze u Aziji zatvorene su zbog praznika.

Vrednost dolara pala je za više od dva odsto u odnosu na japanski jen, dok je vrednost zlata - tradicionalnog utočišta za investitore u vreme kriza - porasla za otprilike isto toliko.

izvor