NOVI SAD - Od njih se očekuje neplaćeni noćni i svakodnevni prekovremeni rad, da ispunjavaju svaku želju gazde, da zaborave na bolovanja i slobodne dane, pa čak i na prijavu zdravstvenog i socijalnog. I dok prosečni stanovnik Novog Sada u džep mesečno stavlja blizu 40.000, njihova plata nikada ne prelazi 12.000 do 15.000 dinara. Radnici iz pekara, kioska, butika ili megamarketa minimalnu zaradu prihvataju bez pogovora, jer im, kažu, bolji izbor nije pružen.

- Ostala sam bez posla u državnoj firmi pre pet godina, sada imam 50, još mi sedam godina staža fali do penzije, a moja srednjoškolska diploma ničemu ne služi. Posla za mene nema. Mlađi sin završava srednju školu, a to znači i izlaske, odeću, ekskurzije, matursko veče, a uskoro će i na fakultet. Iako od muževljeve plate sklapamo mesec, morala sam da počnem da radim, da se napravi rezerva za školarinu, ako ne upadne na budžet. Već tri meseca prodajem ove slikovnice i knjižice na ulici i zarađujem tri procenta od dnevne prodaje. Nekada 10.000 mesečno, nekada i 25.000 dinara. Nije lako na minus 14 stajati po osam sati na ulici uz kolege koje deca mogu da mi budu, odgovarati na prozivke sugrađana i puštati policiji da me legitimiše, ali ja izbora nemam. Kada se smrznem, uđem u prvi kafić da popijem čaj, a kada noge već počnu da bole, krenem kući - koliko sam zaradila, zaradila sam - priča Novosađanka Snežana K.


Koliko ljudi u Novom Sadu, uz Snežanu, radi za minimalnu svotu, od 12.000 do 15.000 dinara, koja jedva da pokriva i račune za grejanje i ostale komunalije, niko ne može ni da proceni. Zna se da minimalnu platu zarađuje bar 10.000 Novosađana, ali se i ta procena uzima s rezervom. Jer, tu se ubrajaju svi koji rade u pekarama, kioscima, većini kvartovskih prodavnica i megamarketima, a tu su i čistačice, ulični prodavci i oni najmljeni za pijačnu prodaju.
Ali, uz nekvalifikovane radnike, na minimalac su najčešće osuđeni upravo oni sa srednjom školom i stariji ljudi ostavljeni bez posla tokom privatizacije. Za njih je na berzi rada najmanje poslova i najmanje su šanse da biraju.
- E, da nije muke, ne bih ja sa 60 godina čistila ulaze. Unuče sam dobila, snaja bez posla ostala, a sinovljeva plata za sve nas je mala. Šta ću, videla oglas privatne firme za čišćenje ulaza i krpu u ruke - to znam i tu niko zamerku ne može da mi nađe. Bio je gazda sumnjičav, kaže „stara si ti da radiš“, ali nije ni on mogao da bira, samo ja sam mu se javila. Muka mi je samo kad čujem priče da one što čiste kancelarije dobiju i po 30.000, a meni ruke svaki dan u hladnoj vodi za 12.000 dinara - priča Koviljka Đ.
Da se poslovi za minimalac prihvataju samo u krajnjoj nuždi, potvrđuju i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
- Ove poslove prihvataju ljudi koji imaju egzistencijalne probleme, koji su dugo na listi nezaposlenih, kojima je to krajnja nužda. Jer, uz to što su zarade minimalne, ovakvi poslovi podrazumevaju smenski rad, i najčešće su na određeno vreme, na tri meseca, pa se ugovori produžavaju - kaže direktor filijale Siniša Nadbandić. On ističe i da posebne evidencije o ljudima na minimalcu nema. Pogotovo što poslodavac, isplaćujući ovakve naknade, praveći ovakve ugovore ne krši nijedan zakon. Ili je bar radnik suviše zastrašen da bi to prijavio.

Žrtve razbojnika za 13.000 dinara plate
- Kao cvećar ne mogu da nađem mnogo bolji posao, a rad u trafici je ipak bolji od konobarisanja. Nije toliko naporno jer nema teških gajbi. Zarada je loša, a i trafike su često na meti razbojnika. Nije mi se samo jednom desilo da me pokradu, ali nešto moram da radim. Obično zaradim 13.000 dinara ako gazda plaća put i dažbine - priča Zorana Jorgić (23) cvećarka, koja je vanredno upisala četvorogodišnju školu pokušavajući da promeni život na minimalcu.

Zbog dugova u treću smenu
Rad u pekarama automatski podrazumeva i treću smenu, rad na visokoj temperaturi, nošenje teških gajbi i samo jedan slobodan dan u dve nedelje. Sve to za 12.000 dinara mesečno.
- Već tri godine radim po pekarama i uporno pokušavam da nađem drugi posao. Kada se samo setim kako sam bila srećna kada sam dobila prvi takav posao. Bili smo u velikim dugovima, sa bebom kod kuće. Noge su mi se tresle pred tim gazdom, jer me je samo odmerio i rekao: „Suviše su ti nežne ruke, ne znaš ti da radiš“. Kada me je posle toga ipak primio, svaku sam naredbu izvršavala. Sada mi je svega već dosta, ali šta ću? Muž zarađuje 27.000 dinara, a imamo malo dete. Zarađujem za račune: gas, struju, telefon, vodu, pa onda možemo lepo da živimo od njegove plate - priča pekarka I. P. (28), gledajući ispod oka da ne naiđe gazda i dobacuje: „Ako vidite neki oglas za posao, obavezno javite“.

Najmanje plaćeni poslovi
Poslovi Prosečne plate
radnici u pekari 12.000
frizerski pomoćnici 12.000
prodavac u kiosku 13.000
prodavac na pijaci 12.000-14.000
prodavac u butiku 14.000-18.000
konobari 15.000
radnik u megamarketu 15.000-18.000
čistačice 8.000-35.000

Izvor