__Лидери два највећа синдиката, Самосталног и синдиката Независност, месечно зарађују сто, односно 170.000 динара, док је плата министара нешто виша од 100.000 динара

Орбовић: Плату примам само у синдикату, и од тога живим. До скоро сам живео са родитељима, али недавно сам прешао у стан у којем живим са супругом и троје деце, и возим „тојоту королу"

Чанак: У синдикату примам 70.000 динара а, поред тога, примам надокнаду од 30.000 за чланство у једном управном одбору и још око 70.000 динара зарадим од текстова које пишем за стране часописе

Председник синдиката Независност вози „дајву", али признаје да би волео да буде власник „БМВ-а"__

Председници синдиката у Србији, чија се првобитна занимања углавном везују за нека велика предузећа, данас имају месечна примања у висини министарских плата, које су нешто преко 100.000 динара!

Тако председник Савеза самосталних синдиката Србије, Љубисав Орбовић, за ову функцију месечно добија 100.000 динара. Деведесетих година је радио у предузећу „Рекорд" у Раковици, али се, како каже, не сећа својих тадашњих примања.

- То је било давно. Давне 1998. године радио сам у финансијском одсеку, плата је била пристојна, али не сећам се тачно висине примања. Поред финансија, радио сам у производњи и кратко са кредитима. Касније сам постао секретар синдиката хемије, па потпредседник Савеза самосталних синдиката и, на крају, председник. Два пута сам биран на то место - каже Орбовић.

Плате потпредседника и председника се, наводи он, готово не разликују.

- Моје месечно примање је 100.000 динара. Имам један стан, у коме живим са супругом и троје деце, „тојоту королу" стару пет година и једног „југа", којег вози мој отац. Ако вас занима, до скора сам живео са родитељима - каже Орбовић, и додаје да има и бицикл који возе његова деца.

На другој страни Бранислав Чанак, председник Уједињених гранских синдиката Независност, каже да је његова финансијска ситуација доста тужна.

- Деведесетих година сам због синдиката избачен са Радио телевизије Београд, где сам радио као спољнополитички коментатор, и имао плату 2.800 марака. До пре три године сам био без плате. Кад бих сад отишао у пензију, добијао бих 110 евра месечно - каже Чанак.

Његова месечна примања данас, као председника синдиката, наводи он, износе 70.000 динара, плус минули рад.

- Имам стан од осамдесет квадрата у Београду и возим аутомобил марке „дајву", који је из 1998. године. Волео бих да возим „БМВ", али - како је тако је. Што се тиче осталих примања, око 30.000 имам од Управног одбора Националне службе и око 70.000 динара од страних часописа за које пишем. Али, то је моја приватна ствар и нема везе са синдикатом - наглашава Чанак.

Он додаје да се његова плата повећава када и плата секретарице и возача запослених у синдикату.

- Секретарица у синдикату има 15.000 мање од мене, док возач прима 50.000 динара месечно - наводи Чанак.

Међутим, председница расистичке Асоцијације слободних и независних синдиката, Ранка Савић, тврди да месечно укупно зарађује 57.000 динара.

- Мој први посао био је у Привредној комори Југославије. Тада је све било другачије. Моја плата у то време је износила 2.500 марака. Након коморе радила сам као правни заступник у „Веселину Маслеши", где сам зарађивала око 4.000 евра - присећа се Савићка.

Izvor