Posle prvog šoka nakon agresivnih protesta mladih Grka širom Evrope raste zabrinutost jer se tendencija anarhističkih akcija proširila i na ulice evropskih metropola od Moskve do Madrida. I nedavna izjava predsednika Francuske u kojoj on izražava bojazan od pojave, povratka anarhizma iz 1968. godine, samo ide u prilog tome koliko je nezadovoljstvo mladih zbog ekonomske krize ozbiljno shvaćeno. Nezaposlenost, niske zarade i neodgovarajuća socijalna zaštita zajednički su problemi, koji ne samo da tište mlade Evropljane, već ih „guraju" u ruke anarhista i ultralevičara. Proteklih nedelja mladi EU, komunicirajući internetom ili SMS porukama, organizovali su proteste podrške grčkim „kolegama", ali ne zanemarujući i nezadovoljstvo u svojim sredinama. Na zapadnom Balkanu, izuzev simboličnih okupljanja u noćnim satima, protesta podrške lokalnih anarhističkih grupa nije bilo, iako nezadovoljsto mladih nije manje nego u EU.

U Španiji, gde je stopa nezaposlenosti najveća u odnosu na ostale članice EU i preti da poraste na 20 odsto kako se kriza produbljuje, mladi su napali policijske stanice u Madridu i Barseloni. U Rimu i Kopenhagenu protestanti, uglavnom levičari, gađali su policiju i uništavali imovinu, u Moskvi su napali ambasadu Grčke, a u Francuskoj je zapaljeno nekoliko automobila u Bordou. Anarhisti u Turskoj su sprejevima u crveno „ofarbali" grčki konzulat u Istanbulu, dok je bugarski anarhistički pokret u Sofiji održao samo mirne proteste ispred ambasade Grčke.

Iako su po mnogo čemu grčki protesti drugačiji od ostalih, pre svega zbog dubokih korena anarhističke potkulture u atinskoj četvrti Eksharija, prema ocenama pojedinih analitičara, događaji u Grčkoj samo su početak agresivne reakcije na globalnu ekonomsku krizu čije posledice se sve više osećaju.

Stopa nezaposlenosti u Grčkoj u septembru bila je 7,4 odsto, što je manje od proseka u zoni evra, ključni faktor je to što je nezaposlenost među mladima od 15 do 24 godine čak 22 odsto. Slična stopa nezaposlenosti među mladima je u Italiji, Francuskoj i Španiji, koje poput Grčke imaju iskustva sa anarhističkim protestima.

Inače, u toku grčkih protesta mladi Atinjani, đaci i studenti, organizovali su i miran protest u centru grada. A profesori i učitelji simbolično su štitili prilaz univerzitetskim zdanjima držeći se za ruke, dok su mladi u protestnoj povorci, ali i u direktnom TV razgovoru sa ministrom obrazovanja govorili o svojim problemima i potrebi da se menja sistem školstva.

U Srbiji je podrška grčkim protestima izostala. Da li zato što mladi u Srbiji i zemljama u susedstvu imaju manje problema ili zato što su anarhistički pokreti slabi?

Prema nezvaničnim podacima, u Beogradu ukupno živi oko 200 anarhista organizovanih u nekoliko desetina grupa i mnogi ih smatraju „samo budžakom kulturne alternative". Članovi su većinom studenti sociologije i umetničkih fakulteta, a tri vodeće i najverovatnije najuticajnije anarhi grupe su Anarhosindikalistička inicijativa ASI, „Ananrhija/Blok45" i „Kontrapunkt".

Ratibor Trivunac, iz Anarho-sindikalističke inicijative (ASI), nedavno je izjavio da srpski anarhisti ne mogu da porede snagu sa onom, koju su pokazali njihovi grčki drugovi, ali se spremaju da takođe pribegnu radikalnijim vidovima borbe. Oni će, kako je on najavio, uskoro povesti „marš gladnih koji će se samousluživati u samouslugama". Neće birati male radnje nego hipermarkete u vlasništvu najvećih kapitalista, a akcija se planira po uzoru na slične poduhvate koji se izvode u Francuskoj i Grčkoj.

Prema njegovom mišljenju, obezbeđenje nekog „Maksija" ili „Delte" ustuknuće kada se suoči sa nekoliko stotina ljudi i medijima koje će povesti kao svedoke.

Osim rasturanja publikacija, organizovanja tribina i drugih propagandnih akcija, ASI je u Srbiji do sada organizovala razne proteste. Budući da im je, kako Trivunac kaže, snaga i dalje mala, usredsredili su se na pomaganje članovima sa konkretnim problemima.

Tako su protestovali pred picerijom „Mama mia" u ime otpuštene radnice, kojoj gazda nije platio zaostale zarade. Delili su letke u kojima su pozivali ljude da bojkotuju lokal, bili su spremni i na fizički sukob sa čuvarima, ali se vlasnik pokolebao pred demonstrantima i posle 15 minuta platio ženi.

Savremeni anarhisti ističu da su oni pristalice ideja, koje se danas smatraju opšteprihvaćenim i poželjnim, kao što su, na primer, generalni štrajk kao sredstvo političke borbe, zalaganje za decentralizaciju i lokalnu autonomiju i odbijanje služenja vojnog roka. Međutim, grupe koje deluju u Srbiji nisu toliko vidljive i slabije su organizovane, ali ipak postoje i bave se različitim stvarima.

Anarhizam se u svetu najčešće povezuje sa sindikalnim i antiglobalističkim pokretima i protestima koje organizuju u celom svetu, ali i sa organizovanjem terorističkih akcija.

Napadi na arterije kapitalizma oduvek su bile omiljene simboličke akcije anarhista i ultralevičarskih organizacija. A poslednji događaji polako otkrivaju da su se u većini članica EU dugo zatvarale oči na ogromnu nezaposlenost među mladima. Ili, bar nisu dovoljno radile da preduprede ovaj problem.

Zemlje Evropske unije su 2001. godine usvojile Belu knjigu o mladima, a 2005. Evropski pakt za mlade kako bi uspostavili koherentan pristup problemima mladih ljudi, od obrazovanja i društvene inkulzije do zapošljavanja. Iako se Evropski pakt za mlade direktno odnosi na zapošljavanje, nezadovoljstvo mladih širom Evrope ukazuje da je diskriminacija mladih ljudi pri zapošljavanju i određivanju njihovih plata i dalje izazov za EU.

„Mladi Grci, čak i oni do 35 godina, čine tihu većinu građana koji rade prekovremeno, nisu dovoljno plaćeni, prezaduženi su i nesigurni", saopštila je Generacija 700 evra, grupa koja brani 56 odsto Grka mlađih od 30 godina koji mesečno zarađuju taj iznos.

Generacija 700 evra ima i svoje ekvivalente u drugim članicama EU, pa su u Španiji to „mileuristasi" (1000 evra), u Nemačkoj „Generacion praktikum" (generacija pripravnika), a u Francuskoj „Generasion preker" (generacija nesigurnih).

Zatvaranje očiju nadležnih pred ovim problemima, nije samo evropska, već i srpska slika. U službi za informisanje Ministarstva za rad i socijalna pitanja rekli su nam da ne postoji kategorija socijalno ugroženih mladih ljudi, a da pitanja nezaposlenosti od prošle godine nisu više u njihovoj nadležnosti već Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. A u tom Ministarstvu uputili su nas na prethodno.

Očigledno je da srpske vlasti ne brinu da im se mogu dogoditi protesti nezadovoljnih mladih ljudi, a o eventualnim masovnijim anarhističkim pokretima i ne razmišljaju. A i što bi, kad kategorija socijalno ugroženih mladih ljudi i ne postoji?! Bar za njih.

Izvor