Akcija i hapšenje anarhosindikaliste Ratibora Trivunca, koji je spalio zastavu SAD, obavezuje nas da podsetimo na ono što je radio njegov deda





U priče o hapšenju Ratibora Trivunca zbog paljenja zastave SAD u vreme posete Džozefa Bajdena, upleten je i detalj da je otac ovog anarhosindikaliste u poslovnim odnosima s hotelskim lancem ,,Hajat”.

Kada su već mediji doveli u vezu oca i sina, hajde da dovedemo u vezu i dva Ratibora, dedu i unuka.

Ratibora Trivunca, starijeg, upoznali smo 1997, u vreme kada je na stranicama ,,Politike” objavljivan feljton Vladimira Živančevića ,,Jedan čudan život u zemlji Srbiji”. Njegovo uzbudljivo svedočenje izazvalo je toliku buru da su brojni čitaoci puna četiri meseca na stranicama našeg lista polemisali o Živančevićevim tvrdnjama.

Prilikom jednog od naših susreta u njegovoj kućici na Senjaku, već je bio u toku zažareni dijalog domaćina i gosta mu, stamenog čoveka u godinama, koga nam je Živančević predstavio rečima: „Upoznaj druga Belog, krvnog pobratima Nikole Kalabića. Svašta je tajno radio u životu, svašta zna, teram ga da konačno progovori!”

Sretali smo se i kasnije, razgovarali, a Ratibor stariji nije baš bio spreman da ono što zna stavi na papir. Preciznije, da nešto od onoga što je već napisao obelodanimo u ,,Politici”.

Velika je to šteta, jer su i javnost i istoriografija prikraćene za mnoge važne, nepoznate činjenice iz naše novije prošlosti, za saznanja o događajima u kojima je on igrao važnu ulogu.

Kao kraljevski oficir bio je na službi u Valjevu i kada je 25. marta 1941. potpisano pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu. Demonstranti su izašli na ulice a komandant garnizona je hteo da ih zaustavi oružjem. Ratibor stariji se odlučno suprotstavio toj ideji i sprečio krvoproliće.

U Valjevu je službovao i Nikola Kalabić, s kojim se Ratibor stariji krvno pobratimio. Od Nikole je dobio na poklon kamu u crnim kanijama, koja im je i poslužila u činu bratimljenja. Ljubomorno ju je čuvao i potanko opisivao njen istorijat, kada smo ga jednom posetili u stanu na Novom Beogradu, upoznavši tada i njegovu suprugu Teofaniju, inače Grkinju.

Njena velika prijateljica bila je Grkinja Stela, udata za slavnog obaveštajca Josipa Kopiniča koji je bio venčani kum Ratibora starijeg.

Kada je posle 1945. već krenuo stazama duboko zakonspirisanih akcija, brzo je stigao u neposrednu blizinu kralja Petra II Karađorđevića. U uniformi oficira, Titov obaveštajac je obavljao i dužnost kraljevog ađutanta.

U tim godinama, neko od visokopozicioniranih, maštovitih oficira Udbe, čak je smislio da i samog kralja Petra I treba vrbovati. Ova akcija izgleda da je trebalo da se odvija baš preko Ratibora starijeg, ali je šef svemoćne Udbe, Aleksandar Ranković, s Titovim znanjem, stavio veto na zamišljenu operaciju. Uz ostalo i zato što bi kad-tad pukla bruka da je Udba vrbovala bivšeg jugoslovenskog kralja.

Početkom pedesetih Ratibor stariji, drug Beli, imao je jedan superpoverljivi razgovor u Beogradu s Titom i Rankovićem. Pošto je u Argentini, što bi se danas reklo, lociran Ante Pavelić, hteo je da na njega izvrši atentat. Kako bi to uradio – interesovalo je Tita. Ratibor stariji je odgovorio da će operacijom promeniti lični opis, jer ga poznaju u krugovima ondašnje političke emigracije, a sve ostalo je lako.

I sam Ranković je bio pomalo zatečen, ali ga je pretekao Tito. Odmahnuo je rukom i rekao Ratiboru starijem da to ne dolazi u obzir, taman posla da zbog Pavelića menja svoje lice. Uostalom, jugoslovenske službe imaju dovoljno pouzdanih, spretnih pojedinaca koji će Pavelića skratiti za glavu. Što se Ratibora starijeg tiče, neka nastavi da radi svoj važni, tajni posao i dalje.

Kada se Ratibor Trivunac, stariji, konačno vratio u zemlju, početkom šezdesetih, usledila je neka vrsta kampanje, u medijima je postavljano pitanje kako jedan kraljevski oficir, emigrant, četnik, itd, itd, može da se slobodno šeta, umesto da mu bude suđeno. Onda je to s najvišeg mesta zaustavljeno.

Ratibor stariji se posvetio drugim poslovima, a u poslednjoj deceniji života poveravao je hartiji ponešto iz svog burnog života i supertajnih akcija u kojima je učestvovao, ili u njima imao glavnu ulogu.

Dabome, ovi detalji bi čekali na objavljivanje da Ratibor Trivunac, mlađi, ovih dana u medijima nije doveden u vezu sa svojim ocem. Pošto se to dogodilo, saglasio se da ga dovedemo u vezu i sa njegovim dedom i da ovo sećanje na druga Belog obelodanimo na stranicama našeg lista.

Slobodan Kljakić

Izvor