piše: Milan Stojanović



Dvadesetih godina prošlog veka Barselona svakako nije bila tako omiljena turistička destinacija kao danas. Iako Španija nije učestvovala u Prvom svetskom ratu osetila je svu težinu svetske ekonomske krize koja je nastupala tih godina. Stvaraju se društveno-politički uslovi, koji kao katalizatori deluju na intenziviranje klasnog sukoba u celoj Španiji, a pogotovo u industrijskoj regiji Kataloniji. Slobodarski revolucionarni sindikati i anarhističke federacije (kao najorganizovaniji i najdisciplinovaniji deo radničkog pokreta) ušli su u otvoreni sukob sa gazdama i državom, uz primenu veoma radikalnih metoda borbe, do tada neviđenih u Španiji. Nacionalna konfederacija rada (CNT), najmasovnija revolucinarna radnička organizacija Španije tog doba je 1919. brojala preko 700.000 članova, od kojih je značajan deo bio upravo iz Katalonije. Na kongresu CNT-a održanom te godine u potpunosti je prihvaćen anarhosindikalizam kao metod organizovanja i borbe. Kao odgovor na pritisak organizovanog revolucionarnog pokreta, država i vlasnici kapitala počinju da sprovode „beli teror“.

Revolveraške bande (tzv. pistoljerosi), unajmljene od strane poslodavaca i fašističkih organizacija u koordinaciji sa policijom i službama bezbednosti aktivno rade na eliminaciji revolucionarnih sindikalnih aktivista i istaknutih anarhista. Anarhisti su se vrlo brzo organizovali i adekvatno odgovorili na teror gazda i države – stvaraju se naoružane anarhističke grupe, sindikalne „zaštitne grupe“ itd. U Barseloni revolveraški obračuni između pistoljerosa i anarhista postaju svakodnevnica. Ova dešavanja najbolje ilustruje činjenica da je model pištolja Star kalibra 7,65mm iz 1919. godine dobio nadimak „sindikalista“. CNT je navodno 1919. i 1920. kupio preko 20.000 komada ovog oružja, za potrebe svojih aktivista. „Sindikalista“ je bio veoma mali i kompaktan, anarhisti su ga nosili u unutrašnjoj strani nogavice zavezanog kanapom za kaiš, a potezali su ga kroz rupu napravljenu u džepu pantalona. CNT je bio primoran da radi na ivici legalnosti, a pljačke banaka bile su redovan izvor finansiranja anarhističkog pokreta. Na kraju, kad ni ovakvi fašistički metodi nisu uspeli da suzbiju anarhistički pokret, u jesen 1923. počinje diktatura generala Prima de Rivere, CNT biva zabranjen i počinju godine strahovite represije.

Upravo u ovaj ambijent, Barselona, leto 1923, smeštena je radnja stripa „Barselona u svitanje“, koji je zahvaljujući izdavačkoj kući „Veseli četvrtak“ dostupan i čitalačkoj publici u Srbiji. Kreiran od strane Alfonsa Fonta, legende još iz zlatnog doba stripa koji je i ranije izdavan kod nas, doduše ne u ovom žanru, i Huana Antonia de Blaza, španskog pisca, publiciste i istoriogarafa, poznatog po svojim levičarskim stavovima i kritici Frankovog režima.

Na radnju, koja se odvija po klišeu špijunskih priča iz šezdesetih, nadograđuje se niz situacija koje iz radničkog ugla osvetljavaju društvene okolnosti Španije tog doba. Novinar Pere Mars, za koga saznajemo da je bio anarhista i istaknuti učesnik meskičke i ukrajinske slobodarske revolucije i protivnik boljševika, dobija zadatak da napiše članak o, naizgled običnoj, pucnjavi u luci (zaista, tipična priča kakvih je bilo na desetine u katalonskim novinama tih dana). Naravno, ispostavlja se da se u pozadini krije međunarodna zavera španskih industrijalaca, nemačke vlade i nemačkih nacista, a teret razotkrivanja zavere i spašavanja sveta od nacista pada na pleća junaka ovog stripa, novinara Perea Marsa.

Tragom priče on susreće mnoge istorijske ličnosti: nemačkog oficira Vilhelma Franca Kanarisa (kasnijeg šefa Abvera (nacističke obaveštajne službe), ali i nesuđenog atentatora na Hitlera 1944), advokata Luisa Komanisa Hovera (kasnijeg predsednika katalonske vlade, streljanog 1940. zbog svojih antifašističkih ubeđenja), konzervativnog vojnika Antonija Eskobara Huertesa (kasnijeg republikanskog generala, takođe streljanog nakon sloma Španske republike), žandarma Manuela Kasala Gomeza (aktera i hroničara socijalnih okršaja tog vremena) i, nezaobilaznog Buenaventuru Durutija, vodećeg anarhističkog militanta tog vremena i jednog od najpoznatijih anarhista svih vremena.

Dijalozi Marsa koga prvo treba posmatrati kao prekaljenog revolucinara pa tek onda kao novinara, sa njima, ali i sa drugim likovima (recimo sa svojim imbecilnim gazdom ili razmaženom gazdinom ženom koja je istovremeno i Marsova ljubavnica), sa rečenicama kao što su „Veći je greh osnovati banku nego je opljačkati.“ ili „Pošten policajac postoji samo u Barseloni.“, pravo su osveženje za domaću publiku, koja je inače zatrpana konzervativnom kuknjavom nad razrušenom tradicijom i liberalskim bajkama o blagodetima kapitalizma.

Danas, skoro vek kasnije, imamo simetričnu situaciju. Kapitalizam je u ekonomskoj krizi, ali i u krizi ideologije. Država opet nema drugog rešenja do da angažovanjem fašističkih organizacija u koordinaciji sa policijom i tajnim službama pokuša da spreči širenje naprednih i slobodarskih ideja. Iako anarhistički pokret nije ni izbliza tako jak kao što je bio u Španiji prvih decenija prošlog veka, ipak nam njegov ubrzani rast koji se beleži poslednjih godina i neke tendencije koje se mogu primetiti u svetu (dobar primer su previranja u Grčkoj koja se ne smiruju od decembra prošle godine) govore da se sitacije koje su inspirasale Blaza i Fonta vrlo lako mogu ponoviti u skorijoj budućnosti. Veseli četvrtak je zaista izabrao veoma povoljan trenutak za izdavanje stripa „Barselona u svitanje“.

---

Grafičku novelu "Barselona u svitanje" možete nabaviti preko Distribucije ASI
„Direktna akcija“ - Propagandni bilten ASI