U prestonici je u prvih devet meseci viškom radnika proglašeno 2.597 sugrađana, što je bezmalo hiljadu više nego u celoj protekloj godini. Promene u organizaciji rada ali pre svega loše poslovanje zbog ekonomske krize, glavni su razlozi koji navode poslodavce da primene ovu nepopularnu meru. U Filijali za grad Beograd, Nacionalne službe za zapošljavanje kažu da je bez posla ostalo najviše radnika sa srednjom stručnom spremom, odnosno završenom mašinskom, trgovačkom ili ekonomskom školom ili gimnazijom.
– Nekvalifikovani radnici takođe predstavljaju veliki deo Beograđana koji su proglašeni viškom. Najbolje su „prošli” fakultetski obrazovani sugrađani, odnosno diplomirani ekonomisti, pravnici, mašinci, poljoprivrednici i građevinari – ističu u Filijali.
Dok su neke prestoničke firme zbog krize prinuđene na hitno otpuštanje radnika, ima i onih kompanija koje zaposlene proglašavaju viškom kao preventivnu meru, odnosno da bi predupredili mogući gori scenario po zaposlene, poput stečaja. Prvi korak koji moraju da preduzmu je da se obrate za pomoć Nacionalnoj službi za zapošljavanje čija je uloga da napravi program rešavanja viška zaposlenih. Od početka godine na vrata Filijale za grad Beograd zakucalo je 86 poslodavaca.
– Zakon o radu nalaže da NSZ poslodavcu predloži mere za sprečavanje ili smanjenje na najmanju moguću meru broja otkaza ugovora o radu. Najvažnije su premeštanje radnika na novu poziciju unutar iste firme, zapošljavanje kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija i nepuno radno vreme do polovine punog radnog vremena. Ukoliko ove mogućnosti ne urode plodom savetujemo saradnju poslodavaca i zaposlenih kroz franšizing, lizing ili ugovor o transferu tehnologije – objašnjavaju u Filijali.
Za one sugrađane koji ipak dobiju otkaz slamku spasa predstavljaju konkursi za samozapošljavanje i novozapošljavanje koje Nacionalna služba raspisuje svake godine. Od početka 2009. godine 64 sugrađana je premešteno na drugo radno mesto kod istog poslodavca, dok je dvoje posao pronašlo kod drugog. Imovinu preduzeća u kome su radili, kao kapital za započinjanje sopstvenog biznisa, iskoristilo je 33 Beograđana, saznajemo u Filijali.
Od ukupnog broja stanovnika prestonice na „listi otpisanih”, njih 1.262, odnosno skoro polovina su stariji od 50 godina. Za razliku od mladih, ovu grupu viškova je teže zaposliti jer često izgube volju da započnu sopstveni posao dok mnogi odluče da preostalih nekoliko godina do penzije provedu na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Očekuje se da će spisak viškova postati još duži ukoliko se obistine najave o otpuštanju radnika u republičkoj i gradskoj upravi, kao i preduzećima koja se finansiraju iz gradskog budžeta.
Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Otkazi-srednjoshkolcima.lt.html