Tri od sedam porodica radnika nastradalih u eksploziji u užičkom „Prvom partizanu" odbile su da potpišu Ugovor o poravnanju koji im je ova firma ponudila za smrt svojih najbližih. Porodice smatraju da je ugovor ucenjivački, da pokreće pitanje koliko vredi ljudski život i da je „Prvi partizan" prethodno trebalo sa njima da se dogovori.

U Ugovoru o poravnanju je navedeno da se potpisnik u ime porodice nastradalog odriče prava na podnošenje tužbe za naknadu štete povodom smrti nastradalog, izjavljujući da je sa davanjima „Prvog partizana" iz ugovotra porodica nastradalog namirena.

Ponuda preduzeća

U ugovoru stoji da svojim potpisom porodice potvrđuju da su dobile: solidarnu pomoć od 200.000 dinara, da su plaćeni troškovi sahrane i pomoć od samostalnog sindikata preduzeća od 100.000 dinara. Navodi se da je preduzeće u obavezi da narednih deset dana ispuni porodicama sledeće zahteve: za podizanje spomenika i izdavanja podušja isplati 200.000 dinara, zaposlenje članova porodice u stalni radni odnos, stipendije za školovanje dece do 26. godine, da preduzeće za pretrpljene duševne i fizičke bolove i strah isplati novčanu naknadu od 800.000 dinara i da se po istom osnovu isplati novčana naknada po osnovu polise osiguranja kod Kompanije „Dunav osiguranje" Užice u visini od 300.000 dinara.

Osim toga, Vlada Srbije je donela odluku da se po porodici isplati po milion dinara, a porodicama će se ravnomerno podeliti pomoć Izvršnog veća Vojvodine od dva miliona dinara.

Porodice nastradale Biljane Luković, Jasminke Ostojić i Svetlane Đurić odbile su da potpišu ovaj dokument. Ako ne dođe do dogovora, sve tri porodice će angažovati advokate i pokrenuti tužbe. Da li će to biti protiv firme, „Dunav osiguranja" ili države, još ne znaju.

Radovan Luković iz Sevojna, suprug pokojne Biljane, sada živi sa dva sina i pita se koliko vredi ljudski život.

- Meni je Bilja bila sve i njen život ne može ničim da se meri. Ali, ugovor je pun kontradiktornosti. Posebno sam zaprepašćen novcem koje daje „Dunav osiguranje". Nisam hteo da potpišem ugovor zbog uslova da se na ime pretrpljenog duševnog bola isplati 300.000 dinara od „Dunava", jer ako radnici nisu osigurani, onda to mora da plati firma. U „Dunavu" su rekli da toliko ima para na računu. U ovoj nesreći je stradalo sedam ljudi i na njih sedam je podeljen novac sa računa. Šta bi bilo da je stradalo 200 radnika? Porodice bi onda dobile po 10.000 dinara - kazao je Luković.
On smatra da je ovaj ugovor jedna vrsta ucene.

- Ako ne potpišemo ovaj ugovor zbog jedne ili dve stavke sa kojima se ne slažemo, otpadaju i stipendije za decu i zaposlenje jednog člana porodice. Do sada je u „Prvom partizanu" bila praksa da se stipendiraju deca svakog umrlog radnika, kao i zaposlenje njegovih članova porodica - rekao je Luković, i dodao je da su do sada porodice dobile novac za troškove sahrane, prvu pomoć od firme od 200.000 dinara, 100.000 dinara od sindikata i vaučer od „Delta Maksija" na četiri meseca po 10.000 dinara.

Njegov jedan sin je na fakultetu, a drugi je preko studentske radio u „Prvom partizanu", koji je, kako kaže Radovan, dobio otkaz odmah po nesreći. On kaže da je njegova pokojna supruga osam godina neprekidno radila na privremenim i povremenim poslovima.

- Ne mogu ja nešto da potpisujem u ime mojih punoletnih sinova - zaključio je Luković.

Darko Ostojić, muž pokojne Jasminke, koji je zajedno sa njom radio u „Prvom partizanu" preko studentske zadruge, kaže da je i on dobio otkaz odmah po nesreći.

- Moja Jasminka je imala samo 24 godine i sada se ja staram o našoj trogodišnjoj ćerki. Lepo je to od firme što je ponudila posao i stipendiju od 10.000 dinara mesečno za dete kada pođe u školu, ali me boli da njen život vredi 300.000 dinara. Zato sam odbio da potpišem ugovor - rekao je Darko.

Smeta i ime ugovora

Porodici pokojne Svetlane Đurić zasmetalo je samo ime Ugovora o poravnanju.

- Čijem poravnanju i kakvom poravnanju? Zasmetalo nam je i to što su nas jednog dana pozvali, a narednog dana podmetnuli da potpišemo ugovor. Trebalo je da nas pozovu da se dogovorimo, da nam daju njihove predloge, a mi njima svoje, pa da nađemo neki dogovor. A ne ovako, s neba pa u rebra.

Moja majka, otac, brat i ja još nismo ni svesni šta nas je snašlo. Znamo samo da Svetlane nema, da je poginula na radnom mestu, a ne na ulici. I na kraju, ovaj ugovor treba da potpiše moj otac od 75 godina - kazao je Vladan Đurić, brat pokojne Svetlane.

Majka Kovina kaže da njoj nije potreban nikakav novac, jer ništa ne može zameniti Svetlanin život. Samo je rekla da je ovo sramota od ugovora, jer je ucenjivački.

Odgovor iz „Dunav osiguranja"

U „Dunav osiguranju" ističu da su samo dva nastradala radnika bila osigurana po osnovu kolektivnog osiguranja od posledica nesrećnog slučaja i po osnovu opšte odgovornosti poslodavca prema zaposlenim radnicima. Ostalih pet nastradalih radnika bilo je osigurano po osnovu opšte odgovornosti poslodavca prema zaposlenima.

- Po polisi kolektivnog osiguranja radnika, od posledica nesrećnog slučaja osigurana suma za smrt nesrećnim slučajem iznosi 80.000 dinara. Po polisi osiguranja opšte odgovornosti za štete pričinjenim trećim licima, suma iznosi 30.000 evra. Ovo je tzv. „Iscrpljujuća suma" za jedan štetan događaj i deli se na sve oštećene u tom štetnom događaju. Tačno je da se po kriterijumima Kompanije „Dunav osiguranje" u ovakvim slučajevima utvrđuje visina naknade u zavisnosti od broja članova i stepena srodstva sa nastradalim radnikom. Pošto po tim kriterijumima nijednoj porodici ne bi pripadala naknada manja od 300.000 dinara, naše je opredeljenje da svakoj porodici isplatimo ovaj iznos naknade. Ovom isplatom, kao i isplatom za ranije povrede radnika, ugovorena suma osiguranja po polisi osiguranja opšte odgovornosti u iznosu od 30.000 evra je iscrpljena - objasnio je Milovan Bošković, direktor užičke filijale „Dunav osiguranja", i dodao da pravo na naknadu štete za duševne bolove imaju bračni drug, deca, roditelji, braća i sestre, ako su živeli u istoj zajednici.

Izvor: http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?id=82878&sectionId=56&view=story