Pre tačno godinu dana, 6. decembra 2008. grčka policija je, po svedočenju očevidaca, bez povoda ubila petnaestogodišnjeg dečaka Aleksandrosa Grigoropoulosa. Ovaj događaj, zajedno sa sve većim socijalnim problemima i rastućom državnom represijom u Grčkoj, izazvao je niz studentskih i radničkih protesta, koji će, usled opšteg nezadovoljstva, prerasti u masovne nemire usmerene protiv države i vladajućeg sistema. Todoris Iliopulos, jedan od učesnika koji je uhapšen u protestima, započinje štrajk glađu zato što je, na osnovu lažnog policijskog svedočenja, duže od pola godine držan u zatvoru zbog optužbe da je učestvovao u demonstracijama. U trenutku kada Iliopulosov štrajk ulazi u četrdeseti dan, i kada njegovo zdravstveno stanje postaje veoma teško, u noći između 24. i 25. avgusta na Grčku ambasadu u Beogradu bačena su dva molotovljeva koktela i na fasadi ispisano zaokruženo slovo ‘A’, simbol anarhističkog pokreta. Tom prilikom je naprsao jedan prozor, a šteta na fasadi je, prema kasnijem uviđaju, sveukupno iznosila 18 evra. Zvaničnici ambasade su istog jutra izjavili da ambasada funkcioniše bez problema, i da je načinjena šteta neznatna. Odgovornost za ovu akciju preuzela je do tada nepoznata anarhistička grupa “Crni Ilija”, izjavivši da je to bila simbolična akcija u znak solidarnosti sa njihovim zarobljenim drugom Todorisom Iliopulosom.

Članovi beogradske grupe sindikalne konfederacije “Anarhosindikalistička Inicijativa” (ASI) Sanja Dojkić, Ratibor Trivunac, Tadej Kurepa i Ivan Vulović, uhapšeni su 4. septembra pod sumnjom da su izvršili krivično delo izazivanja opšte opasnosti. Uhapšen je i Nikola Mitrović, koji nije član ASI, a raspisana je i poternica za Ivanom Savićem, koji takođe nije član ASI. Hapšenje naših drugova izvedeno je na krajnje brutalan način, upadanjem u stanove bez naloga, i uz maltretiranje članova porodica. U trenutku kada se ceo slučaj prenosio na sud, odnosno kod istražnog sudije, tužilaštvo je odlučilo da započne istragu pod sumnjom da je izvršeno delo međunarodnog terorizma, za koje je zaprećena kazna od 3 do 15 godina zatvora. Šta je nateralo tužioce da prekinu dotadašnju istragu za izazivanje opšte opasnosti, za koju je zaprećena kazna do 5 godina, i dalje ostaje nejasno.

Ubrzo nakon ovog događaja započela je opšta medijska kampanja protiv anarhističkog pokreta i levice uopšte, pri čemu je predsednik Srbije, Boris Tadić, izjavio da se ‘’levi i desni ekstremizam moraju jednako tretirati i da neće biti posustajanja pred ekstremistima’’. U nekoliko pisanih medija izašla je dezinformacija da će Anarhosindikalistička inicijativa napadati policiju uoči “Povorke ponosa”, u znak osvete za svoje uhapšene drugove, u kojoj su se novinari pozivali na tobožnji ‘’zvaničan izveštaj službe državne bezbednosti’’. Ni u jednom mediju nije objavljen naš demanti.
Kako Boris Tadić uopšte ima obraza da govori o ekstremizmu, kad su upravo predstavnici sadašnje vlasti u Srbiji, na čijem je on čelu, ne tako davno posezala za akcijama mnogo ekstremnijim i nasilnijim od ovog benignog čina, koji je po svemu što je moglo da se zaključi iz istrage, imao simboličan karakter? Za paljenje američke ambasade, pri čemu je jedno lice izgubilo život, Tadićeva, Dačićeva i Dinkićeva vlast ‘’sudi’’ jedinom poznatom izvršitelju na osnovu nemerljivo blaže optužnice od one zbog koje su naši drugovi već tri meseca u zatvoru!

Nije tu reč o izjednačavanju ‘’levog’’ i ‘’desnog’’ ekstremizma, već o tome da država, pod pritiskom sve češćih radničkih štrajkova pokušava da se obračuna sa organizacijom u čijem je radu prepoznala mogućeg inicijatora predstojeće borbe protiv bahate neokapitalističke i bankarsko-tajkunske tiranije u Srbiji. Ujedno, ova lakrdija s hapšenjem i optužnicom ima za cilj da zaplaši sve koji će pokušati da u Srbiji pokrenu temu klasnog pitanja i socijalne pravde.

Posle tri meseca pritvora, gde su bili dozvoljeni kontakti samo sa advokatima i, jednom u petnaest dana, sa najužom rodbinom, protiv naših drugova je podignuta optužnica za međunarodni terorizam. Posebno je skandalozan zaključak optužnice, koju smo ovih dana dobili na uvid, u kome se jedan od osnova krivice izvodi iz činjenice da su optuženi - članovi Anarhosindikalističke inicijative!

Ovim proglasom se ograđujemo od svih dezinformacija koje se u javnosti plasiraju protiv nas, i još jednom naglašavamo da ASI nije organizacija koja promoviše nasilje, već sindikalna organizacija koja se bavi radničkim i klasnim pitanjima. Nećemo dopustiti da državna i policijska propaganda nastave da vrše teror nad našim članovima!

Naši drugovi nisu teroristi!
Naši drugovi su anarhosindikalisti!

Beogradska lokalna grupa ASI