Ovih dana, vesti koje nam stižu iz Francuske pokazuju kako tamošnje radništvo, za razliku od ovdašnjeg, prilično spremno dočekuje svaku promenu koju država pokuša da im nametne. Zaustavljanje proizvodnje, solidarnost sa kolegama bez obzira iz koje su industrije, kao i priključivanje studenata radničkim protestima, pokazuju relativno visoku klasnu svest radnika i njihovih porodica.

Reforme u penzionom sistemu pogodile su najveći deo francuza i oni su stali u svoju odbranu zaustavljajući sistem. Naše radništvo se u poslednje vreme sreće sa sličnim problemom. U pitanju su izmene i dopune Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju (PIO). Naime, država, pod pritiskom Međunarodnog monetarnog fonda i njegovih konstantnih zahteva da se smanjuju socijalna davanja, najavljuje da će penzije do 2015. godine pasti na 10% bruto društvenog dohodka. Tu i tamo se čuje komešanje sindikata i udruženja penzionera, ali o ozbiljnim i velikim protestima nema ni reči. Ova situacija još jednom je potvrdila ulogu žutih sindikata koji predstavljaju sunđer za upijanje nezadovoljstva. Uprkos nekakvoj „tranziciji“ koja traje već 20 godina i koja donosi, kako legalnu tako i nelegalnu, pljačku radnika, uprkos ogromnoj količini ljudi na ivici egzistencije, neisplaćenim zaradama, otpuštanjima, protestima i sudskim sporovima koji traju godinama, pa i decenijama, štrajkovima glađu – sindikalne birokrate pišu „pisma vladi“ i „pregovaraju“, a o štrajkovima, čak i onim sa veoma ozbiljnim posledicama, mediji skoro da ni ne izveštavaju. Nažalost, mnogi ljudi, koji su pošteno zaradili penzije i radili na teškim poslovima celog svog radnog veka, ovim zakonom će biti dovedeni do siromaštva, na čijoj ivici se već danas nalaze.

Sindikati će početi akciju sakupljanja potpisa protiv izmena i dopuna Zakona o PIO, a nadaju se da će prikupiti i dovoljan broj kako bi mogli da zahtevaju raspisivanje referenduma. Planirani su i protesti, koje su sindikati već organizovali u Kruševcu i Boru, a sledeći je najavljen za petak, 22. oktobar, u Novom Sadu. Po svemu sudeći, zbog načina na koji su struktuirani, ni jedan od ovih protesta neće uspeti da ozbiljno uzdrma državu i neće uspeti da izrazi pravi potencijal i snagu radnika Srbije.