U tekstu koji najavljuje događaj kaže se kako se ove godine navršava “sto godina borbe naših drugova, žena i muškaraca, koji su izgrađivali slobodarski ideal svojim životima i radom”. Bio je ovo “vek pobeda, ali i pogrešnih poteza”, ali svakako borbe “uvek ispunjene nepokolebljivim stavom da radnička klasa može stvoriti drugačije društvo, kroz direktnu akciju, solidarnost i samoupravljanje”.
Društvo koje brine o ljudima, a ne o novcu, bili su ideali i u vreme rađanja CNT-a, a on iza njih čvrsto stoji i danas. U daljem tekstu se kaže da uprkos proteklom vremenu stalno ima onih koji rade protiv anarho-sindikalizma, ali i da je njima najbolji odgovor “istina: da smo mi još uvek ovde i da radimo iz dana u dan transformišući naša uverenja u praksu”. CNT je dokaz “da, uprkos konstantnim preprekama koje se pred nas postavljaju, na ovom svetu postoji sindikalizam koji nema lažno izabranih i plaćenih, profesionalnih predstavnika, niti državnih subvencija, već je baziran na uzajamnoj pomoći i solidarnosti.”