Sindikati su još jednom okrenuli leđa radnicima proglašavajući to svojom „velikom pobedom“. Dogovor koji je pao između sindikalnih birokrata i vlade, a tiče se problema nastalih oko novog Zakona o penijsko-invalidskom osiguranju (PIO), pokazuje očigledno učešće sindikata u državnim manipulacijama i pljački radnika Srbije.

Ništa nije očiglednije od činjenice da se tokom pisanja predloga Zakona više pitao Međunarodni monetarni fond (MMF) od radnika Srbije. Zapravo radnička klasa, osim što se nje zakon najviše tiče, nije uopšte uzimana u obzir. Da farsa bude veća, žuti sindikati su pitani za mišljenje tek nakon predstave nekakvog simboličnog otpora. U pomenutoj predstavi učestvovale su čak i političke partije na vlasti dajući podršku sindikatima. Vlada je zakon povukla iz skupštinske procedure, svakako ne zbog aktivnosti sindikalnih birokrata, nego zbog još uvek aktuelnog radničkog bunta u Francuskoj na istu temu – plašeći se da gnevni i gladni radnici Srbije ovoga puta ne progutaju i vladu i birokrate.

Potez Vlade da sa ulice pregovore prenese u ambijent neoklasicističkih građevina, njihovih ugodnih prostorija i uz verovatno skupo osveženje, urodio je plodom: sindikalne birokrate pristale su na dogovor koji nema nikakvu težinu. Zakon će se uskoro vratiti u skupštinsku proceduru, neizmenjen, a ono što je dogovoreno između gospode predstavnika sindikata i premijera Mirka Cvetkovića, u njemu se neće naći. Taj dogovor je zapisan na drugom papiru – nekakvom sporazumu za koji je premijer dao „časnu reč“ da će se on ispoštovati. Na pitanje novinara zašto smatra da je sindikat navodno pobedio Vladu, Ljubisav Orbović, lider SSSS-a rekao je: „Pa valjda i data reč premijera mora da ima veliku težinu, a kamoli njegov potpis!?“

U ovom dokumentu je zapisano da minimalna penzija ne može biti manja od 27% prosečne plate u srbiji i da se naredne dve godine penzije usklađuju sa platama. Birokrate su zadovoljne otišle kući, a za dve godine, kada počne, kao što je i ranije planirano, primena novog Zakona, a u ministarskim foteljama budu sedeli neki drugi ljudi, na naše pitanje „ko je kriv?“ odgovor će biti „Niko nije kriv!“