Protesti su zahvatili celu zemlju. Najveći su organizovani u Londonu (oko 5.000), Bristolu (takođe nekoliko hiljada), Brajtonu (oko 3.000) i Lidsu (oko 1.000), a zatim i u drugim mestima: Edimburgu, Glazgovu, Šefildu, Notingemu, Kardifu, Birmingemu, Mančesteru, Lankasteru, Njukastlu, Plimutu, Sautemptonu, kao i u univerzitetskim mestima Oksfordu i Kembridžu. Proteste su pratile, šetnje, okupacije, ali i neizbežna policijska represija.
Britanska sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica (MUR) – Solidarity Federation (SF), uzela je aktivno učešće u ovim protestima, naročito onim u Londonu, Liverpulu i Brajtonu.
U Londonu su protesti okarakterisani kao „bučni ali mirni“. Jedini veći incident bilo je demoliranje policijskog kombija. Ni u ovom slučaju nije izostalo upranje prsta u anarhiste, budući da je već decenijama praksa da su upravo najrevolucionarniji elementi protesta istovremeno i dežurni krivci za svaki, pa i najmanji incident, bilo da su ga prouzrokovali destruktivno nastrojeni pojedinci ili policijski agenti. Proteste je obeležilo i 15 hapšenja, kao i 8 povređenih.
Liverpulski protest, takođe uglavnom miran, obeležilo je prsustvo jakih policijskih snaga na konjima i sa psima, ali i okupacija zgrade studentske sindikalne unije, budući da je ova organizacija odbila da dozvoli studentima okupljanje i raspravu o gorućim problemima u njihovim prostorijama, kao i da zauzme stav po pitanju povećanja troškova studiranja.
Masovni protest u Brajtonu, koji je brojao oko 3.000 ljudi, kretao se ka Gradskoj kući, ali su jake policijske snage uspele da ga zaustave. Demonstranti su upali u jednu prodavnicu kompanije Vodafon protiv koje već duže vreme Solidarity Federation (SF) vodi kampanju, a oko 400 studenata je krenulo i ka centralnoj policijskoj stanici sa namerom da je napadne. Specijalne policijske snage obučene za gušenje demonstracija su ih u ovome sprečile. Brajtonski univerzitet je blokiran.