ZSP – Možete li nam reći nešto o uslovima rada u FIAT-u?

Radnik – U principu, oni su loši. Atmosfera je veoma napeta. Plate su različite, u zavisnosti od posla i drugih faktora. Tamo radim na kvalifikovanoj poziciji preko 15 godina a primam manje od 500 evra mesečno, neto. Mnogi ljudi primaju 350, 400 evra. Znam da ljudi koji rade ovaj posao u Italiji primaju 4 ili čak 5 puta veće plate. FIAT u Tihom je veoma produktivan, sa veoma visokom efikasnošću. Godinama su govorili radnicima: ako ste efikasni i ako fabrika bude dobro poslovala, dobijaćete veće plate. Što su ljudi napornije radili, šefovi su više zahtevali, no radnici su retko išta dobili za uzvrat. Postoji sistem bonusa, ali tokom poslednjih nekoliko godina, bonusi su sve manji, isplaćuju se u ratama i ljudi nikada ne prime pun iznos.

Prošle godine je bilo veoma napeto zbog toga što je FIAT pretio radnicima da će njihova radna mesta biti ukinuta i da će se vratiti u Italiju ako ne budu bili fleksibilniji i ne pristanu da rade dodatne smene i vikendom. Postojao je veliki psihološki pritisak na ljude da odustanu od svih zahteva za poboljšanje uslova rada.

Nakon toga, sindikati su pristali na mnoge stvari. Radnici su se pobunili. Postojao je čak i samoorganizovani bojkot rada nedeljom. Ali to se dogodilo samo jedne nedelje. Nakon što su ljudi odbili da dolaze na posao, sindikati su se na brzinu dogovorili sa šefovima i izdali radnike.

Sa jedne strane, kompanija se koristila pretnjom radnicima da će izgubiti poslove kako bi ih kontrolisala. Sa druge strane, postojala je javna kampanja u kojoj se sve vreme tvrdilo da FIAT neće smanjiti broj radnih mesta u Poljskoj. Međutim, gubitak radnih mesta je ogroman. FIAT smanjuje broj radnih mesta na podle načine. Prvi način je da se ne produže ugovori. Mnogi radnici imaju samo jednogodišnje ugovore. Krajem prošle godine, šefovi su pozvali pojedince na pregovore oko novih ugovora, tražeći od ljudi da prihvate lošije uslove. Ako ste član sindikata, takođe su zahtevali da se isčlanite iz svog sindikata. Ljudima koji se nisu složili, ili koji su bili poznati po tome da se bore za svoja prava, nisu obnavljani ugovori.

Još jedan od načina da se otarase radnika bez grupnih otpuštanja je sistem ocenjivanja. Kopije uputstava su procurele. Radnici su ocenjivani ocenama od 1 do 5. Ljudi koji su ocenji sa 1 ili 2 su uglavnom otpuštani, a oni sa ocenom 5 mogu da prime bonus. Šefovi su u instrukcijama napisali da se 15% ljudi moraju oceniti sa 1 ili 2, a ne više od 25% mogu dobiti najbolje ocene. To znači da planiraju da otpuste 15% ljudi koristeći ovaj sistem ocenjivanja.

Takođe znamo za favorizovanje i nepotizam, što je uobičajena praksa u FIAT-u. Postoji vrlo mali broj poslova u Tihom i ovde nije lako doći do zaposlenja. Morate da poznajete nekoga. A najbolji poslovi i bonusi namenjuju se prijateljima i članovima porodica.

ZSP – Čuli smo za razne načine na je koje FIAT vršio pritisak na radnike da se odreknu svojih prava. Imate li još primera?

Radnik – FIAT poseduje nešto poput sopstvene tajne službe, pod nazivom REPO. U svakom odeljenju postoji REPO, od barem jednog ili dva čoveka. U svojim metodama, ona funkcioniše poput stare SB. (Napomena prevodioca: tajna policije iz perioda Narodne republike Poljske – 1952-1990)

REPO uhodi radnike, nadgleda njihove aktivnosti i vodi dosije o ljudima koji se bune.

U poslednjih godinu ili dve dana, neki radnici su oformili tajne organizacije. Postoje, po mom saznanju, najmanje dve: “Podzemni pokret otpora” i "Tajna komisija solidarnosti" takođe poznata kao “Podzemna Solidarnost”. Tu je i čuveni internet blog koji je započeo jedan radnik, a sada znamo da više od tuceta ljudi piše tamo, tako da je i to neka vrsta organizacije. Kompanija želi da sazna ko je ovaj bloger i ponudila je nagradu od čak 2500 evra onome ko ga identifikuje.

U toku je velika potraga za radnicima koji su uključeni u ovo. Potraga je bila naročito aktivna prošle godine, nakon što je iznesen poziv na sabotažu u fabrici. Nažalost, čuo sam da je nekoliko radnika pokušalo da potkaže “sumnjivce” i nekolicini radnika, najverovatnije neuključenih u sve to, nisu obnovljeni ugovori. Jedan je čak nezakonito otpušten dok je bio na bolovanju.


ZSP – Smatrate li da su tajne organizacije najbolji način da se pokaže otpor? Zar ne bi bilo bolje da iznesete svoje stavove na otvoreniji način?

Radnik – Naravno da bi bilo bolje. No, realnost je da pravi radnički aktivisti bivaju otpuštani. Ljudi su previše uplašeni - nema mnogo posla u regionu, mnogi ljudi su ovde zaposleni i po 20-30 godina, i imaju porodice koje moraju da izdržavaju. A FIAT će vas staviti na crnu listu, ako pravite probleme.

Situacija Rajmunda Polaka je odličan primer. On je bio strogi legalista, boreći se u sindikatu Solidarnost, ali je zaista snažno pritisnuo po nekim pitanjima tako da ga se Solidarnost otarasila kako bi mogla da nastavlja svoju aktivnost žutog sindikata. I tako je on, nakon 30 godina rada, ostao nezaposlen; a veoma je teško pronaći posao.

ZSP – Recite nam nešto o sindikatima u FIAT-u. Vi ste kritični po pitanju njihovih akcija.

Radnik – Veoma. Postoje njih 8, mislim da su 7 "reprezentativni" i pregovaraju sa šefovima. Svi oni su žuti sindikati, jedino o čemu brinu su njihova radna mesta. Ponakad se sete prava radnika, ali nikada ne guraju do kraja i obično je to samo predstava. Ima radnika koji su zavarani ovim, ali takođe postoji i veliko nezadovoljstvo njihovim "akcijama".

ZSP – Nedavno je jedan sindikat, “Avgust 80”, podigao mnogo buke o svojoj aktivnosti u FIAT-u. Međutim, sećamo se da su do nedavno oni bili smatrani žutim sindikatom, jednim od najgorih.

Radnik – Tako je. Koliko se sećam, oni su oduvek bili žuti sindikat, ljubili su pozadine šefovima, išli na odmore sa njima, dobijali besplatne ili jeftine automobile u zamenu za to što su radili ono što su šefovi želeli. Predsednik tog sindikata Gierot na posao dolazi u automobilu marke Alfa Romeo vrednom više od 25000 evra, koji je dobio skoro za džabe zahvaljujući šefovima.

Tokom godina, videli smo pravo lice tog i drugih sindikata. “Avgust 80” je pristao da radimo subotom i nedeljom, oni su potpisali ugovore sa kompanijom i saglasili se da ćemo raditi i do 400 sati prekovremenog rada godišnje. Nedavno su promenili ton, ali to je samo predstava. To ne zavarava radnike u Tihom, ali stvara imidž njihovom sindikatu, naročito sada u Italiji, gde je lako prevariti ljude koji ne znaju ništa o tome šta se dešava u Poljskoj. Oni imaju političku stranku, pokušavaju da osvoje vlast na izborima. Oduvek su predstavljali strahoviti neuspeh i u jednom trenutku su izgubili inostranu političku podršku. Zatvorili su kancelarije širom Poljske, prestali da štampaju novine i mislili smo da je došao kraj njihovim političkim ambicijama. Međutim, izgleda da će ponovo oživeti zahvaljujući podršci italijanskih komunista. Ono što oni rade nema veze sa našim interesima, nego sa time da oni zadrže svoje visoko plaćene poslove u sindikatima i da zadobiju više moći.

ZSP – Još nešto? Neka poruka radnicima u Italiji ili Srbiji?

Radnik – Jako malo znamo o situaciji u Srbiji, samo ono što smo čuli od ZSP-a i Anarhosindikalističke inicijative. Bilo je interesantno saznati o subvencijama koje dobija FIAT. Želim da podsetim ljude da je FIAT kupio fabriku u Tihom gotovo bez novca, kroz subvencije i poreske olakšice. Radnici nisu dobili akcije u ovoj privatizaciji. Sada znamo da je kada je FIAT došao u Srbiju, otpuštena polovina radnika, i da su radnici stupili u štrajk da zadrže svoje poslove. Sada FIAT poseduje još više načina na koje može da preti svim radnicima: Italijanima kažu - Vaši poslovi će otići u Srbiju! Možda će i naši poslovi takođe otići u Srbiju.

Za nas je bitno da razumemo ovu situaciju i kako sistem funkcioniše protiv nas. Ponekad čujemo da nas "Italijani eksploatišu". Kada drugi ljudi rade za manje novca, ponekad čujemo "Oni kradu naše poslove". Međutim moramo imati na umu da nikada radnici nisu ti koji stvaraju probleme. Srbi moraju da zarađuju, isto kao i mi. Nama se ne dopada to što zarađujemo jednu četvrtinu plate Italijana i što imamo ove poslove, ali smo primorani na ovu eksploataciju. Moramo uvek biti svestni toga. Iskazujemo solidarnost sa srpskim radnicima. Znam da je njihova situacija gora od naše. Poljski radnici se jedva bore, a naša situacija je i pored toga bolja od njihove. Jedini način da napredujemo je da se borimo na međunarodnom planu i da ljudi aktivno podržavaju borbu radnika.

Nadam se da može doći do međunarodne koordinacije, ali nemam poverenja u birokratske sindikate. Dakle, poruka mojim kolegama je - organizujte se, ali direktno, između sebe! Nadam se da ćemo se videti u borbi!

Sindikalna konfederacija "Anarhosindikalistička inicijativa"
Sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica

Lokalna grupa Kragujevac
Kontakt: kragujevac@inicijativa.org