Nedavno je u medijima objavljena vest da u Rači Kragujevačkoj, u korejskoj korporaciji „Jura“ menadžeri šamaraju, psihički, fizički i seksualno maltretiraju radnike. Predstavnici sindikata USS Sloga dodali su da je sindikalno organizovanje zabranjeno, da je šest sindikalaca dobilo nezakonite otkaze za samo deset dana, kao i da je u septembru prošle godine otpušteno između 150 i 200 zaposlenih u Juri. U kompaniji Jura demantovali su sve navedene optužbe. Sa ciljem da bacimo novo svetlo na korporaciju Jura i informišemo javnost o načinima na koje je Jura tretirala radnike u Slovačkoj donosimo članak star godinu dana, objavljen na sajtu organizacije "Priama Akcia" iz Slovačke.

Sledeći članak je objavljen na slovačkom, krajem februara 2010. (U međuvremenu korporacija Jura je deo proizvodnih pogona iz Slovačke preselila u Srbiju.) Članak pojašnjava anti-radničke metode u slovačkim granama južnokorejske kompanije „Yura Corp“. Članak takođe sadrži letak organizacije „Priama Akcia“ u okviru akcija solidarnosti sa radnicima.

Sredinom januara 2010. mediji su saopštili da je nezadovoljni radnik kompanije „Yura korporacija Slovačka doo“ u Hnušti ošamario šefa reagujući na zaključavanje zaposlenih u kompaniji radi sprovođenja prekovremenog rada. Postoje različita mišljenja o ovom potezu. S jedne strane, zaposleni su oduševljeni da je neko konačno izrazio svoje nezadovoljstvo užasnim uslovima rada. S druge strane, postoji mnogo straha da će se kompanija jednostavno spakovati i preseliti negde gde je „profitabilnije“.

Jura postrojenja u gradovima Lednicke Rovne, Hlohovec, Rimavska Sobota i Hnušti trenutno zapošljavaju oko 3700 radnika. Većina zaposlenih u Rimavskoj Soboti i Hnušti imaju osnovnu školu, potiču iz socijalno ugroženih porodica i putuju na posao iz okolnih sela i gradova. Stopa nezaposlenosti u ovom regionu je dostigla skoro 30%, tako da poslodavci (ne samo Jura) mogu da tretiraju zaposlene praktično kako god im se ćefne.


SRŽ PROBLEMA U JURI

- Prinudni prekovremeni rad. U Juri se prekovremeni rad smatra dužnošću. Na primer, ako želite da se zaposlite u Rimavskoj Soboti, ne možete izbeći pitanje, „da li ste spremni na veliki broj 12-časovnih radnih dana“. Ako odbijete, šanse da ćete dobiti posao padaju na nulu. Mnogi zaposleni su potvrdili da rade prekovremeno i više nego što je dozvoljeno prema zakonu o radu. Problemi se javljaju i sa pitanjem odmora nakon 12-časovnih smena i sa plaćanjem prekovremenog rada.

- Plate, bonusi i odmor. Bonusi po učinku se smanjuju, uprkos suprotnim tvrdnjama kompanije. Odmori i bolovanja su nepoželjni i izjednačeni su sa namernim odsustvovanjem sa posla - za koje preti otkaz. Mnogi zaposleni se osećaju kao robovi. Suočeni su sa velikim pritiskom, prinudama i pretnjama.

- Neefikasne inspekcije inspektorata rada. Slično kao i kod drugih kompanija, inspekcije su praktično bezznačajne. Menadžment govori zaposlenima da će ako pozovu inspekciju, jednostavno platiti kaznu i da će im ta svota biti oduzeta od fonda za bonuse.

- Prebacivanje radnika sa jednog radnog mesta na drugo. Bilo je slučajeva kada su nezadovoljni radnici iz Rimavske Sobote premeštani u Hnušti i obrnuto. Putovanje na posao im je otežano i mnogi su odlučili da napuste svoja radna mesta. Takve metode predstavljaju očigledno kršenje zakona o radu (Transfer zaposlenih mora biti dogovoren u pisanoj formi i moraju se navesti razlozi za promenu. Ovi razlozi su ograničeni i navedeni su u Zakonu o radu, a takođe je naveden i dozvoljeni rok transfera).

- Sindikati? Zaboravite na njih! Kompanija jednostavno ne priznaje sindikalne organizacije.

Kompletan spisak problema zahteva više informacija od strane većeg broja zaposlenih nego što trenutno posedujemo. Naravno, slični problemi se javljaju i u mnogim drugim kompanijama. Jedina razlika je u tome što, za razliku od Jure, oni nisu poznati javnosti.


MIŠLJENJA O PREMEŠTANJU PROIZVODNJE

21. Februara 2010, generalni direktor „Yura Korporacije Slovačke doo“ i „Yura Eltec doo“ Seung Kil Park, je dao nekoliko izjava koje su se zatim se pojavile u članku „Jura razmatra selidbu iz Slovačke“. Neki radnici su protumačili ovaj varljivi naslov i beleške o neproširivanju proizvodnje kao nameru da se kompanija premesti negde drugde. Takva objašnjenja samo šire strah među radnicima i jačaju njihovu poslušnost. Zbog toga je neophodno razjasniti neke činjenice.

Krajem oktobra 2009, u intervjuu za magazin eTrend pod nazivom „Proizvođači kablova otpuštaju radnike, Jura ima druge planove“, Park je predstavio buduću strategiju kompanije „Želimo da smanjimo fiksni deo zarade i povećamo bonuse za motivaciju i učinak“. Cilj je veća produktivnost i brži tempo proizvodnje. Jura je takođe postigla dogovor o sniženju cena sa slovačkim i češkim dobavljačima.

Nakon publiciteta datog problemima u preduzeću, Park je u suštini ponovio istu stvar u medijima i 21. februara 2010. Pomenuo je ista očekivanja kao i u oktobru 2009. u vezi sa gubicima u iznosu od nekoliko miliona evra. „Sa centralom raspravljamo o problemima i razmatramo sve opcije. Tražimo drugačiju strategiju. Pre svega moramo da normalizujemo finansije kompanije.“ Prema njegovim rečima, kompaniji je takođe potreban (ne, ovo nije šala) bolji radni stav! Drugim rečima, nema bolovanja ili drugih izostanaka, samo posao od svitanja do sumraka, i to još intenzivnije nego ranije. On je takođe poslao poruku onima koji razmišljaju o budućim fizičkim napadima: „Mušterije mogu prestati da se uzdaju u nas. U najgorem slučaju mogu u potpunosti prestati da naručuju od nas a to bi veoma ozbiljno pogodilo čitavu proizvodnju. Ono što je učinjeno je nepopravljivo i ima ozbiljne implikacije ... Ovaj incident je jedan od razloga zbog kojih nećemo proširiti proizvodnju u Slovačkoj, iako je grad Hnušta izneo ponudu za finansiranje rekonstrukcije naših proizvodnih pogona. Moramo ponovo diskutovati o našoj strategiju poslovanja u Slovačkoj.“ Verovatno je ova rečenica izazvala raspravu među zaposlenima u vezi sa mogućim odlaskom iz Slovačke. Park je, međutim, bio sasvim jasan na tu temu - Jura ne planira da zaustavi proizvodnju.

Očigledno je da Park nikada nije rekao da Jura želi da zaustavi proizvodnju u Slovačkoj. Ni u februaru 2010. niti u oktobru 2009. kada je eTrend izvestio sledeće: „S. K. Park tvrdi da će kompanija ostati u Slovačkoj dokle god su Kia i Hyundai ovde i u Češkoj Republici.“ Prema Parkovim sopstvenim rečima „Mi smo uspešni sve dok su oni uspešni.“ Park je čak negirao mogućnost da će proizvoditi za druge proizvođače automobila obrazložući to tvrdnjom da su proizvodni kapaciteti u potpunosti iskorišteni i da će potražnja porasti kada Kia i Hyundai započnu sa proizvodnjom novih modela automobila.

Kompanija nije ranac i ne može biti „spakovana“ tako lako. Ona posluje u skladu sa ekonomskim planom i poslovnim rezultatima. Odluke o proizvodnji ili o njenom premeštanju se ne donose kao reakcija na šamar. Ako Korejski Menadžment odluči da ode, odluka neće doći iznenada i kompanija će izvršiti pripreme za to. Uključujući i nasamarivanje radnika što je više moguće. Kompanija u krizi obično počinje da otpušta ljude i da skraćuje radni dan (to jest, ako želi da nastavi sa radom, i ne pokušava da bankrotira). U Hnušti je situacija sasvim suprotna - ljudi moraju da rade mnogo više sati prekovremeno i tempo rada se intenzivira. Osim toga, glavne mušterije Jure su prijavile ogromne profite i povećanje prodaje u 2009. godini.


KAZNITI ONE KOJI PROTESTVUJU (AKO JE MOGUĆE)

Jura ima dosta iskustva u borbi protiv neposlušnih radnika koji. Na primer, u 2007. su se dogodila dva zastoja u proizvodnji u Sevon-u (današnja Jura) u Rimavskoj Soboti. U julu, zbog niže plate i u novembru zbog kašnjenja plate i neplaćenog prekovremenog rada. Ljudi osumnjičeni za njihovo organizovanje su otpušteni a oni koji su obavestili javnost o štrajku su takođe imali problema. Ostala iskustva potiču iz Koreje, gde su radnici mnogo militantniji. Ako šefovi osete otpor, uvek se trude da kazne i zastraše radnike i da na taj način oblikuju disciplinovanu radnu snagu. Oni to sebi mogu da priušte, naročito kada su radnici u preduzeću slabi i neorganizovani.

Jura je takođe upoznata sa praksom svojih mušterija, Hjundaija. Na primer, tokom pregovora nakon militantnog štrajka u gradu Nošovice (Republika Češka) početkom decembra 2009. menadžment Hjundaija je insistirao na kažnjavanju onih koji su pokrenuli štrajk. Kontrola nad radnom snagom je konačno uspostavljena kroz žuti sindikat koji se složio da neće stati u odbranu radnika koji u buduće budu želeli da štrajkuju izvan sindikata. Kompanija je u velikoj meri uspela u zadobijanju kontrole nad radnicima. Međutim, činjenica je da niko nije kažnjen za militantni štrajk i radnici su postigli mali napredak.


JURA, KIA, HJUNDAI - SIMBIOZA I AHILOVA PETA

U 2008. godini Jura je ostvarila mali profit a u 2009. godini je poslovala sa gubitcima. Kompanija je došla u Slovačku pre četiri godine, zajedno sa „Kia Motors“. U Južnoj Koreji je Kiu snabdevala kablovima nekih dvadesetak godina. Nakon što je započela snabdevanje Hjundaija u gradu Nošovice, Jura je morala da proširi proizvodnju, takođe uz pomoć države (Jura je planirala istu stvar i u jesen 2009.). Park je tada izjavio: „Ako bude bilo novca od vlade, verovatno ćemo proširiti proizvodnju u Rimavskoj Soboti i Hnušti“.
Iako Jura ima fabriku i u Tunisu (i više postrojenja u Kini i Koreji), gde troškovi radne snage predstavljaju jednu trećinu onih u Slovačkoj, ovde se proizvodi zbog Kie. Kao što članak u eTrend-u kaže: „...ako bi Kia-i danas nedostajao jedan kabl pojas, on bi se mogao proizvesti u Juri i dostaviti u Žilinu u roku od tri sata, jednim telefonskim pozivom. Oni ne čekaju na isporuke kamionima - oni šalju kablove taksijem“. Koje bi bile posledice ako se ovo ne bi dogodilo? „Kabl pojas je prva stvar koja se sastavlja. Ukoliko on nedostaje, morala bi da se zaustavi proizvodnja i to bi podrazumevalo ogromne troškove usled zastoja“. To je još jedan od razloga za razvoj međusobnog kontakta među radnicima iz Jure, Kie i Hjunadaija. Dve trećine proizvodnje iz Jure je otišlo za Kiu u Žilini u jesen 2009. Za 2010. godinu, plan je da se isporuči po 50% Kia-i i Hjundaiju. Ukoliko radnici znaju kako funkcioniše sistem proizvodnje i isporuke, mogu utvrditi slabe tačke. Na osnovu toga, mogu razviti efikasnu strategiju za sprovođenje svojih zahteva. Mogu izvršiti pritisak na kompaniju tamo gde je najslabija i prinuditi je da načini željene promene u kratkom vremenskom roku.


SNAGA RADNIKA LEŽI U NJIHOVIM SOPSTVENIM AKTIVNOSTIMA

Iako su radnici u Juri žrtve ciljane strategije menadžmenta s ciljem da se među njima izgradi atmosfera beznadežnosti i bespomoćnosti, oni i dalje poseduju određenu snagu. Mnogi od zaposlenih se bore za svoje zahteve čak i u teškim uslovima. Beznadežnost i bespomoćnost na poslu su čest problem, a problemi se mogu prevazići sopstvenom aktivnošću. Mi smo takođe govorili o tome u letku koji je distribuiran u Hnušti i okolnim gradovima i selima. Slovačka verzija se može preuzeti ovde. Sledi deo njenog sadržaja:


U SOLIDARNOSTI SA ZAPOSLENIMA U JURI

Besmisleno je opisivati ono što je poznato svima u Juri. Uslovi rada i plate su prosto nepodnošljivi. Neki ovo objašnjavaju pristupom Korejskog menadžmenta koji očekuje specifičan radni stav i žrtve. Drugi misle da Problem nije u Korejskom menadžmentu nego u Slovačkim supervizorima koji sve ovo čine zarad sopstvene koristi. Oba mišljenja su manje-više tačna. Problem leži u organizaciji proizvodnje i sistemu upravljanja, odnosno moći koju mašine, supervizori, i gazde poseduju nad radnicima. Zahvaljujući toj moći, mi smo samo delovi u mašini.


KO IMA MOĆ DA PROMENI NEŠTO?

Međutim, postoji još jedan način posmatranja stvari. Bez radnika, ništa ne može biti proizvedeno. U ovome leži naša snaga nad mašinama, supervizorima i gazdama. Ljudi su oduvek morali da se bore za značajne promene, da udare tamo gde su šefovi najslabiji - na proizvodnju. Bez proizvodnje gazde gube profit. Kada se ljudi drže zajedno i, na primer, zaustave proizvodnju, gazda je iznenada raspoložen da sasluša naše zahteve.


ISKUSTVA IZ BORBI DRUGIH RADNIKA

Kada bi postojao jednostavan odgovor na pitanje kako postići jedinstvo i smoći snage da se sprovede zajednička akcija koja bi prinudila gazde da se povinuju našim zahtevima sve bi bilo mnogo lakše. Na žalost, ne postoje dokazani recepti. Možemo samo razmatrati situaciju i uzeti iskustva drugih ljudi u obzir. Jura, na primer, snabdeva Hjundai u gradu Nošovice. Tamo je pre samo tri meseca došlo do „divljeg“ štrajka – radnici su se organizovali samostalno, bez sindikata. Radnici su zaustavili proizvodnju u jednoj montažnoj hali a ostali radnici su im se pridružili i tako su dobili određene ustupke. Mesec dana kasnije, radnici iz Gramera u Mostu (Češka), su napustili svoja radna mesta i ostvarili garanciju poboljšanja radnih uslova. Gramer je naročito pogodan primer za Juru, jer su se akciji pridružili radnici različitih nacionalnosti. Njihova snaga je ležala u tome što su ustali protiv gazda kao radnici, a ne kao pripadnici ove ili one nacionalnosti - što bi ih podelilo. Naravno, to su samo dva skorija primera, koji su štaviše i mnogo složeniji nego što se ovde može opisati. Više informacija o njima, kao i drugim primerima i iskustvima iz fabrika mogu se naći na www.priamaakcia.sk. Ovde samo želimo da ukažemo na jednu stvar - radnici poseduju snagu i ta snaga može biti upotrebljena.


RAZMENA ISKUSTAVA

Postoji veća šansa da se ispune zahtevi kada ljudi redovno komuniciraju jedni sa drugima. Ne samo na jednoj montažnoj traci, već takođe i sa ljudima iz različitih ogranaka firme, ovde i drugde u svetu. Tako mogu da otkriju realno stanje stvari u proizvodnji, da se upoznaju sa informacijama o lošim poslovnim rezultatima šefova i da prepoznaju taktike protiv zaposlenih koje su upotrebljavane drugde, itd. Kada neko poseduje takve informacije i podršku, utoliko je lakše razviti strategiju i postoji veća mogućnost da će se ljudi držati zajedno. Međutim, takva praktična aktivnost je razvijena tek sporadično u Slovačkoj. Priama Akcia, slovačka sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica (MUR), konfederacija individualnih, samoupravnih sindikata i inicijativa iz 16 zemalja iz celog sveta, nastoji da je razvije. Na našem internet sajtu obaveštavamo ljude o borbama u fabrikama, njihovom napretku, zaključcima i poukama. Pravimo akcije solidarnosti i fokusiramo se na stvaranje kontakata između radnika. (Prošle godine smo podržali radnike u štrajku u Ssangyong Motors, Pyeongtaek, gde takođe postoji Jura fabrika).

Priama Akcia - slovačka sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica (MUR)