U vreme dok ovo pišemo, traju ratovi u Libiji, u Obali Slonovače, u Iraku i Avganistanu, traju pobune u Magrebu i na Bliskom istoku, a radnici na svim kontinentima se opiru pokušajima da im se nametnu mere štednje. Kapitalističke sile očajnički pretražuju svaki deo planete u potrazi za većim profitom i kontrolom tržišta, stojeći ujedinjene u svojoj rešenosti da eskaliraju rat protiv radničke klase. Ovo je istinska realnost globalnog kapitalizma: smrt, razaranje i nemilosrdni napadi na radničku klasu, radničke zarade i prava!

Dok slavimo Prvi maj ne smemo zaboraviti da globalizacija ne predstavlja ništa novo. U periodu između 1870. i 1914. kapitalizam je prošao je kroz sličan period globalne ekspanzije. Tada, kao i danas, kapitalizam se služio snagama globalizacije za napad na radnike što je dovelo do pobune svetskih razmera od strane radničke klase. Poreklo Prvog maja datira 125 godina unazad. U SAD 1. maja 1886. pokrenut je štrajk zarad osvajanja prava na osmočasovno radno vreme. Tokom ove kampanje, na demonstracijama u Čikagu je bačena bomba i policija je uhapsila nekoliko anarhista koji su se istakli u borbi za osmočasovno radno vreme.

Iako su uhapšeni bili očigledno nedužni, četvorica su pogubljena od strane države dok je jedan preminuo u svojoj ćeliji, navodno počinivši samoubistvo. Pogubljenje ove četvorice, koji su postali poznati kao mučenici sa trga Hejmarket, izazvalo je masovne proteste radničke klase širom sveta koji su doveli do toga da je 1. maj proglašen međunarodnim danom radnika u znak sećanja na žrtvu četvoro ubijenih ljudi. Na ovaj Prvi maj, nemojmo se isključivo prisećati žrtve mučenika sa Hejmarketa, no slavimo takođe i internacionalizam ranog radničkog pokreta koji je i doveo do masovnih protesta protiv njihovog pogubljenja.

Na međunarodni dan radnika možemo pronaći nadu u činjenici da se duh pobune ponovo pojavljuje unutar radničke klase. Radnici na Bliskom istoku i u Severnoj Africi ustali su protiv diktatura, rastuće nezaposlenosti i povećanog siromaštva. U Viskonsinu (SAD) borba protiv pokušaja da se uništi kolektivno pogađanje je dovelo do međunarodnog protesta. U Boliviji trenutno traje generalni štrajk protiv neoliberalnih reformi, sa zahtevom za povećanje plata. Širom Evrope takođe je došlo do protesta protiv mera štednje, okupacija u Londonu, štrajkova i protesta u Grčkoj, Francuskoj, Španiji, Italiji, Portugaliji, Irskoj, itd.

Ove mobilizacije su još jednom pokazale snagu kojom obični ljudi mogu da stvore promene kroz samo-organizovanje i samostalne akcije. One mogu biti borbe budućnosti ako budu išle šire od promene režima i/ili jednih vlada drugima. Vlade su po svojoj prirodi tu da služe interesu kapitalističke ekonomske diktature. Prava promena će doći kada radnici organizuju slobodne i borbene sindikate koji će dovesti u pitanje čitav kapitalistički sistem eksploatacije i ugnjetavanja!

Kapitalizam se, vođen pohlepom, neprestano prilagođava i razvija u cilju zaštite svojih interesa. Širom sveta kapitalizam nameće skraćeno radno vreme, fleksibilne ugovore zapošljavanja i fleksibilne radne sate radnicima. Potreba da se proizvodnja konstantno prilagođava je dovela do toga da je kapitalizam stvorio armiju radnika sa nepunim radnim vremenom koji mogu biti angažovani i otpuštani po volji, u skladu sa potražnjom. To je širom sveta dovelo do porasta broja agencija za privremeni rad, privučenih masivnim profitima koji se mogu ostvariti kroz eksploataciju radnika zatečenih u nemogućnosti da pronađu stalno zaposlenje.

Globalizacija čini proces proizvodnje ranjivim na napade. Otpor radničke klase u jednoj zemlji može da poremeti proizvodni lanac i to može dovesti do gubitka proizvodnje u drugim zemljama. Ova ranjivost primorava na promene u vojnom razmišljanju. Baš kao što kapitalizam postaje internacionalan, takva mora postati i vojna sila koja ga brani. Pod okriljem globalizacije vojske država više nisu statične snage koje štite granice. Savremena kapitalistička vojska mora biti izuzetno mobilna, spremna da reaguje brzo i sa ogromnom brutalnošću na bilo kakve "poremećaje", bez obzira na to u kojoj se zemlji oni mogu pojaviti.

NATO-v Novi strateški koncept, dogovoren prošle godine, izlaže stanovište da Zapad može da se bori protiv svih pretnji, a ne samo "vojnih”. I kao što danas vidimo kako tragedija u Japanu utiče na proizvodnju kompanija poput Tojote širom sveta, pretnja globalnom kapitalizmu nije samo ograničena na radničke nemire. NATO-v dokument u glavnim crtama opisuje kako potencijalne pretnje mogu biti neutralisane, bilo da su u obliku sajber napada, terorističkih napada, efekata globalnog zagrevanja, ili rizika od prirodnih katastrofa.
Da bi postigao svoj cilj, globalni kapitalizam gleda da proširi moć države na sve aspekte naših života. Privatni domen nije "privatan" i svi su sumnjivi dok se ne dokaže suprotno. Ovaj sve više totalitarni kapitalizam će i dalje imati potrebu za odanim, subvencionisanim organizacijama i parlamentarnim političkim strankama kako bi održao iluziju "demokratije".

Represija iznutra ide uz ekspanziju u inostranstvu. Globalizacija dovodi do povećane konkurencije između kapitalističkih blokova a konkurencija između zemalja u razvoju i nekada svemoćnog zapadnog kapitalizma raste. Kako ekonomska moć Sjedinjenih američkih država opada one sve više postaju zavisne od svoje masivne vojne sile ne bi li održale svoju dominaciju, povećavajući tako opasnost od kapitalističkih ratova.

U suočavanju sa globalnim kapitalizmom međunarodna radnička klasa ne samo da se mora boriti protiv kapitalističke eksploatacije i ugnjetavanja države - mora se suprotstaviti i svim kapitalističkim ratovima. Ratovi između kapitalista sukobljavaju radnike sa radnicima i dovode do masovnog pokolja radničke klase. Od centralnog značaja za radničku borbu mora biti i anti-militarizam čiji je cilj suprotstavljanje kapitalističkoj ratnoj mašineriji.

Kao anarho-sindikalistička organizacija, MUR je posvećen organizovanju protiv zla eksploatacije i ugnjetavanja i ima dugu tradiciju anti-militarizma. Naš internacionalizam je zasnovan na klasnoj borbi i uzajamnoj ispomoći. Mi odbacujemo ideju nacionalne države, videći je kao sredstvo za podelu radnika u interesu kapitalizma. Mi se zalažemo za samo-organizovanje, naša snaga kao radnika potiče od naše sposobnosti da se organizujemo, klasne solidarnosti i direktnih akcija koje preduzimamo protiv kapitalizma i države.

MUR odbacuje klasnu saradnju u svim njenim oblicima. Radnički saveti i druga korporativna tela zasnovana na socijalnom partnerstvu su sredstva za podrivanje klasne borbe. Državno finansiranje je dizajnirano da podrije samostalno delovanje radničke klase i njenu organizaciju. Naš način organizovanja se izražava kroz demokratske, federalističke strukture zasnovane na delegatima opozivim u svakom trenutku.

Za MUR klasna borba nije teorijska apstrakcija već činjenica svakodnevnog života radnika. U poslednjih nekoliko godina MUR je organizovao bezbroj međunarodnih kampanja u znak podrške radnicima širom sveta. U iščekivanju Prvog maja ove godine MUR je pokrenuo "Međunarodne dane anarho-sindikalističke borbe protiv granica u znak solidarnosti sa radnicima imigrantima". To je kampanja protiv brutalne eksploatacije radnika imigranata od strane kapitalizma.

I kako MUR raste i širi se, naša borba protiv protiv kapitalizma će se intenzivirati. Za nas jedini odnos između radnika i gazda može biti klasna borba. I klasna borba mora rasti sve dok kapitalizam i država ne budu zbrisani od strane solidarne međunarodne radničke klase, kako bi bili zamenjeni slobodnom federacijom radničkih udruženja baziranih na slobodarskom komunizmu!

Upravo u tom duhu istinskog internacionalizma na Prvi maj MUR šalje svoje pozdrave i podršku svim radnicima angažovanim u borbi protiv eksploatacije i ugnjetavanja!

Protiv kapitalističke eksploatacije i ugnjetavanja - direktnim akcijama i solidarnošću!

Živeo MUR i anarhosindikalizam!

Oslo, Norveška 26. april 2011.
Sekretarijat Međunarodnog udruženja radnika i radnica