Klasna borba - pravi poklon za ,,Osmi mart“!

Saopštenje povodom Međunarodnog dana žena

Istorija Međunarodnog dana žena počela je borbom njujorških tekstilnih radnica, koje su 8. marta 1857. izašle na ulice i demonstrirale zbog loših uslova rada i niskih plata. Ove demonstracije razbila je policija, ali su radnice, odlučne da se izbore za svoje zahteve, ubrzo nakon toga napravile sindikat. Pola veka kasnije, 8. marta 1908, 15.000 žena marširalo je Njujorkom tražeći kraće radno vreme, bolje plate i kvalitetnije uslove života, da bi, konačno, od 1910, 8. mart počeo da se obeležava kao međunarodni praznik.

Sva značajna poboljšanja položaja i civilizacijske standarde koje su žene izborile kroz istoriju, kao što su skraćenje radnog vremena, pravo na jednaku platu sa muškarcima, zaštita na radu, pravo na abortus, pravo na obrazovanje, seksualne slobode itd, ostvarile su prvenstveno kroz klasnu borbu u okviru radničkog pokreta.

Uprkos proklamovanoj ravnopravnosti muškaraca i žena, kapitalistički sistem niti želi, niti može da obezbedi uslove za istinsko ostvarenje jednakosti žena i muškaraca. U Srbiji i dalje većinu nezaposlenih čine žene. One koje su zaposlene zarađuju u proseku manje od svojih muških kolega na istim radnim mestima, dok je u zemljama Evropske unije procenat razlike u zaradama još veći. Živimo u društvu kome se, zbog njegove klasne prirode, nikada ne može ostvariti suštinska ravnopravnost, ne samo među polovima već među ljudima uopšte. Savremena građanska ženska udruženja i razne „nevladine“ feminističke organizacije, mahom osnovane i podržane od strane kapitalističkog sistema i propagandnih fondacija, potpuno zanemaruju ili skrivaju ekonomski aspekt, odnosno klasnu podvojenost, i zbog toga je njihova aktivnost svedena na uzaludno lobiranje za poštovanje „ljudskih prava“ i nominalnu ravnopravnost među polovima koja u klasnom društvu nikada ne može biti suštinska.

I danas, u vreme najbrutalnije eksploatacije koju sprovode gazde i država, sa novoustanovljenim reformama rada i merama „štednje“, u vreme privatizacije, nametanja prekovremenog rada, otpuštanja, klerikalizacije i ponovnog jačanja nacionalizma i konzervativizma, žene se suočavaju sa oštrim padom prava koja su osvojile u prošlosti. Što je posao nestabilniji, više će se smanjivati broj zaposlenih žena, jer ih kompanije svojom konzervativnom vojničkom logikom doživljavaju kao „manje odane“. Zbog toga žene moraju da se bore za ravnopravnost prvenstveno na radnom mestu, u sklopu borbe za oslobođenje čitave radničke klase. Pri tome je nužno voditi oštru borbu protiv seksizma u radničkom pokretu, budući da je to još jedan od načina na koji vladajuće klase, potencirajući suštinski nebitne razlike, stvaraju podele unutar radničke klase, onemogućavajući jedinstveno borbeno delovanje svih eksploatisanih.

Od svih ljudskih prava, vladajuća klasa neprikosnoveno čuva samo privatnu svojinu - osnovu svake diskriminacije, ugnjetavanja i izrabljivanja. Zbog toga se jedino u sklopu aktivnog učešća radnica u borbi protiv kapitalizma može dosledno obeležiti ovaj praznik. Davanje bilo kakvog drugačijeg konteksta predstavlja najbezobraznije ismevanje žena koje su pre sto godina protestovale u Njujorku, ali i svih drugih koje su se kroz istoriju borile za istinsku jednakost i ravnopravnost.

Sekretarijat Sindikalne konfederacije "Anarhosindikalistička inicijativa" (ASI),
sekcije Međunarodnog udruženja radnika i radnica