Prvi maj 2012: Protiv kapitalističkih mera štednje, eksploatacije i ugnjetavanja – za radničku samoemancipaciju!

Ovogodišnji Prvi maj ima poseban značaj, jer obeležava 125 godina od ubistva hejmarketskih mučenika od strane vlade SAD-a 1887. godine. 1886. godine, pokrenuta je međunarodna kampanja podrške osmočasovnom radnom danu. U okviru te kampanje, organizovan je štrajk u Čikagu 1. maja 1886. godine. 4. maja, tokom demonstracija u znak podrške štrajku, eksplodirala je provokatorska bomba. Država je nastojala da okrivi anarhistu koji je bio na čelu kampanje.

Vlada je uhapsila osmoricu anarhista: Parsonsa, Fišera, Engela, Spajsa, Linga, Švaba, Nibia i Fildena. Iako je bilo jasno da su nevini, Parsons, Fišer, Engel i Spajs su obešeni 11. novembra 1887. godine, a Ling je umro u zatvoru. Ubistvo četvoro ljudi, koji su postali poznati kao „hejmarketski mučenici“, izazvalo je veliki međunarodni protest i dovelo do toga da se 1. maj proglasi Međunarodnim danom radnika i radnica. Dan rođen brutalnošću države i herojskom borbom radnika i radnica, dan koji pripada međunarodnom proleterijatu.

Ovog Prvog maja, ponovo vidimo kapitalizam i snage države kako napadaju radničku klasu. Svet je u kandžama ekonomske krize koja je rezultat urođene nestabilnosti kapitalizma. Globalizacija je oslobodila kapitalizam od ograničenja nacionalnih granica, ugnjetavanje od strane države raste i koristi se u interesu međunarodnog kapitalizma od strane vlada u napadu na otpor koji im pruža radnička klasa.

Iako se danas suočavamo sa situacijom veoma sličnom onoj sa kojom su se součavali radnici i radnice u vreme prvog obeležavanja Prvog maja, dosadašnji odgovor savremene međunarodne radničke klase je drugačiji. Raniji radnički pokret je okrenuo leđa reformizmu, pokušao je da izgradi revolucionarne sindikate i lansirao je snažan protivudar kapitalizmu. Danas su radnici i radnice uglavnom organizovani u reformističkim sindikatima, koji su nesposobni da pruže otpor promenljivoj prirodi globalizovanog kapitalizma.

Da bi uspeli, radnici i radnice moraju odbaciti reformizam i predstavničku politiku i ponovo se okrenuti internacionalizmu, solidarnosti i direktnoj akciji kao sredstvima organizovanja, kako bi se kao klasa direktno suprotstavili kapitalističkoj ekonomskoj diktaturi. Diktaturi, koja se sada jasno vidi širom Evrope, a posebno u Portugalu, Italiji, Grčkoj i Španiji, gde se radništvu nameću zlokobne mere štednje.

Napad na ove južnoevropske ekonomije ne iznenađuje. Moćna grupa anglo-američkih finansijera se u novembru 2009. složila da bi diverzioni napad na evro, uperen na slabije mediteranske ekonomije, bio idealan način za smanjenje pritiska na izubijani američki dolar koji je tada bio na rekordno niskom nivou. Za ovim su usledili medijski napadi i koordinisana finansijska špekulacija uperena protiv takozvanih PIGS zemalja: Portugala, Italije, Grčke i Španije.

Ovi napadi su dočekani rastućim radničkim otporom koji je MUR u potpunosti podržao. U skorije vreme održan je generalni štrajk u Portugalu, o čemu je izvestilo AIT-Portugal, a USI-MUR je aktivan u protestima protiv teških mera štednje u Italiji. Protesti su održavani, i održavaju se, u Grčkoj gde su radnici bolnice u Kilkisu ukazali na pravi put tako što su okupirali bolnicu. 29. marta održan je generalni štrajk u Španiji, gde veoma aktivni CNT-MUR inicira dalje mobilizacije protiv ogromnih vladinih napada na radničke uslove i prava.

Tokom prošle godine, MUR je takođe bio uključen u bezbroj međunarodnih kampanja i akcija solidarnosti za podršku radništvu širom sveta. 29, 30. i 31. marta, MUR je organizovao uspešne Dane akcije protiv kapitalističkih mera štednje, eksploatacije i ugnjetavanja. Upravo kroz ovakve kampanje i akcije solidarnosti, a ne samo rečima, MUR se širi.

MUR čine starije i novije sekcije, na šta nas podsećaju godišnjice: italijanski USI-MUR puni 100 godina, norveški NSF-MUR 95 godina, a mlada i vitalna poljska sekcija MUR-a, ZSP-MUR 5 godina. Pored toga, kraj ove godine obeležiće 90 godina od (ponovnog) osnivanja MUR-a u Berlinu.

Ovog Prvog maja 2012. godine, naša poruka radnicima i radnicama u svetu ostaje ista kao i u vreme hejmarketskih mučenika: Kapitalizam jeste, i uvek će ostati, sistem zasnovan na ekspoataciji i ugnjetavanju. To je varvarski sistem, koji dovodi do ljudske bede, ekološke katastrofe, nezaposlenosti, fašizma i ratova.

Kao takav, kapitalizam se ne može reformisati. Reformizam se koristi od strane kapitalizma da oslabi i potkopa radničko samoorganizovanje, borbu i emancipaciju. Jedini put ka emancipaciji za nas kao radnike i radnice je da vodimo sopstvenu borbu: borbu koja je usmerena protiv, i koja se nalazi izvan, struktura klasne kolaboracije, i da se kroz direktnu akciju i solidarnost suočimo sa kapitalizmom i porazimo ga, uspostavljajući slobodarski komunizam!

Za radničku samoemancipaciju!
Živeo MUR i anarhosindikalizam!

Oslo, 28. april 2012.
Sekretarijat Međunarodnog udruženja radnika i radnica