Drugarice i drugovi,

Okupili smo se ovde, svesni da nas na protestu neće biti mnogo, zato što smatramo da je veoma važno adekvatno obeležiti ovaj dan borbe za radnička prava, a ne uz roštilj ili na skupu koji organizuju policijski sindikati. Činjenica da situacija u kojoj je preko 24 % ljudi nezaposleno, a minimalac ispod 200 evra, nije uspela da izvede stotine hiljada ljudi na ulice dovoljno govori o stanju radničkog pokreta kod nas. Stanje je tragično. Ono se neće promeniti samo od sebe. Potrebno je mnogo više ovakvih i sličnih manifestacija, sindikalnih borbenih aktivnosti, ma koliko nas malo bilo na početku, kako bi postavili osnove pokreta koji će moći da dostojanstveno stane u red sa radničkim pokretima u Grčkoj, Španiji, Italiji ili Francuskoj.



Više od 60 godina je u obeležavanje Prvog maja pretvoreno u farsu. Ovaj dan koji nas podseća na herojsku borbu radnika iz Čikaga 1886. godine za osmočastovno radno vreme. Prvi maj je borbeni dana solidarnosti proletarijata, dan koji govori o potrebi stalne borbe za svoja prava. Ovaj dan je istovremeno simbol spremnosti države i vladajuće klase da najbrutalnijom represijom uguše svaki glas koji se digne protiv nepravde. Mučenici sa Hejmarketa, radnici, anarhisti, organizatori demonstracija 1886. obešeni su ili ubijeni u zatvorskim ćelijama. Činjenica da milioni radnika širom sveta i dalje obeležavaju Prvi maj kao svoj dan pokazuje da je taj zločin imao sasvim drugačiji efekat od onoga koji su dželati hteli da postignu. Borba koju danas vode radnici širom sveta ista je ona borba koju su tada vodili Spajs, Parsons, Fišer, Engel, Ling i ostali drugovi.



Bitan razlog zbog koga je radnički pokret u Srbiji na dnu su srpski žuti sindikati. Sistematski štiteći interese gazda protiv radnika, pasivizirajući i sabotirajući svaki optor pljački i privatizaciji, neprestano lažući i mažući oči svome članstvu, Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata su direktno odgovorni za bedu ogromne većine stanovništa. Kriminalci iz žutih sindikata koji su nebrojeno puta izdali radničke interese, najbolji su primer onoga što je uništilo radnički pokret kod nas, i predstavljaju upozorenje za sve dalje pokušaje radničkog organizovanja. Jedino okupljeni u borbene revolucionarne radničke sindikate, organizovane na principu zborova članstva i direktne demokratije, orijentisani na direktnu akciju kao metod borbe, a ne na prazne pretnje, kukanje i moljakanje, možemo se za svoja prava i zadati udarce kapitalističkom sistemu.



Obeležavanje Dana rada u Srbiji je ove godine i u senci skorih izbora. Isprirajući nam mozak imbecilnom predizbornom kampanjom, političari pokušavaju da nas ubede da im po ko zna koji put damo legitimitet za njihovu pljačku. Na to je potrebno staviti tačku - kao što su shvatile generacije borbenih radnika pre nas - kada bi glasanje nešto moglo da promeni odavno bi bilo zabranjeno. Nije stvar u tome ko je na vlasti, problem je u tome što vlast uopšte postoji. Promene marioneta na vlasti ne mogu doneti bilo kakvo suštinsko poboljšavanje položaja radnika jer živimo u kapitalizmu - sistemu koji je baziran na izrabljivanju radnika i prisvajanju viška vrednosti od strane kapitalista. Samo korenita promena sistema, a ne ove ili one stranke na vlasti, može dovesti do stvaranja novog društva, baziranog na individualnoj i kolektivnoj slobodi, ravnopravnosti, uzajamnoj pomoći i solidarnosti. I zato: Radnička klasa ne glasa!



Drugarice i drugovi, hvala vam što ste se okupili, danas kada započinjemo sa nezavisnim i antikapitalističkim obeleževanjem Prvog maja. Isključivo borbe, štrajkovi, blokade, barikade, okupacije radnih mesta, fakulteta, odbijanje da se poštuje autoritet političara, gazda, popova i vojničko-pandurskih vucibatina znači poštovane sopstvenog dostojanstva, i život uspravljenog čoveka.
Borba je život.

Živeo Prvi maj - međunarodni dan rada!
Živelo Međunarodno udruženje radnika i radnica!