Vreme je za predizborni talas štrajkova!

Pozivamo radnike i radnice da u ovom predizbornom periodu izraze svoje nezadovoljstvo i iskoriste ga za organizovanje štrajkova, protesta, blokada, jer je sada pravi trenutak da radništvo pritisne državu i gazde kako bi ostvarilo svoje zahteve. Zaposleni u preduzećima u restrukturiranju i javnim preduzećima treba da iskoriste to što su upravni odbori puni političara tako što će organizovati proteste i štrajkove protiv uprava firmi, kao i protiv nadležnih ministarstava. Osim države, koja sistematski sabotira rešavanje radničkih problema, protestne akcije treba da budu usmerene i protiv vlasnika privatnih firmi, jer su oni po pravilu u sprezi sa političkim strankama. Cela vladajuća klasa učestvuje u ovom predizbornom ludilu – zato pritisci radnika na njih u ovom periodu mogu imati više efekta.

Vanredni parlamentarni izbori zakazani su za 16. mart. Za ove izbore će se iz budžeta Srbije izdvojiti ogroman novac – novac za koji su političari uporno tvrdili da uopšte ne postoji, a sada ga nemilice troše. Te pare će biti date za reklamiranje političkih partija i ideja koje su nas i dovele u ovakvu situaciju. Na parlementarnim izborima bore se različite struje vladajuće klase – ko god da pobedi, radnička klasa će nastaviti da gubi. Aleksandar Vučić je čak izjavio kako ovi izbori sprečavaju da se u Srbiji dogodi nešto poput nedavnog izliva narodnog nezadovoljstva u Bosni, time otvoreno priznajući da političke elite koriste izbore kao amortizer radničkog nezadovoljstva.

Ipak, u pokušaju da pribave sebi glasove i privid legitimiteta svoje vladavine, političari su prinuđeni na razne socijalno-ekonomske ustupke prema radnicima ne bi li osvojili što veći broj glasova. Političari se uvek i svuda „sete“ radnika isključivo pred izbore. Zato radnici sada treba da se ugledaju na štrajkače iz Kragujevca, Smedereva, Vranja, Užica, Zajačera, Leskovca i drugih mesta koji su već krenuli u borbu za svoja prava.

Ni na tren ne smemo zaboraviti da su svi birokratski, žuti sindikati na nekom nivou povezani sa političkim strankama. Na primer, čak je i USS Sloga, koja koristi levičarsku retoriku i za sebe tvrdi da je radikalni sindikat, našla svoje mesto na izbornoj listi Demokratske stranke, ili ASNS, koji po navici izlazi na izbore sa LDP-om. Velike „reprezentativne“ sindikalne centrale poput SSSS-a i Nezavisnosti su se odavno pokazale kao uzdanice svih stranaka koje dođu na vlast.

Zbog toga je ključno da se radnici organizuju potpuno samostalno, nezavisno od žutih sindikata, a samim tim i političkih partija. Treba biti svestan da nam posle izbora pripremaju još gore „mere štednje“, pa tako organizovane borbe pre izbora mogu postati dobra osnova za one još teže borbe koje nam predstoje nakon ustoličenja nove-stare vlasti.

Već je najavljeno da će se nakon izbora predlog novog Zakona o radu vratiti na na „velika vrata“, kao i drugi „reformski“ a zapravo antiradnički zakoni. Zato je nužna izgradnja trajnih direktno-demokratskih borbenih struktura i organizacija radničke klase jer će samo one biti sposobne da se suprotstave još nesigurnijim radnim mestima, uništenju institucija socijalnog staranja i drugim brutalnim „merama štednje“ koje nam spremaju sita i nasmejana lica političara sa bilborda i TV ekrana.

Generalni sekretarijat Anarhosindikalističke inicijative
sekcije Međunarodnog udruženja radnika i radnica