Burlington se nalazi kod Koršama u Viltširu i izgrađen je 50-ih godina XX veka kao sklonište za kabinet tadašnjeg konzervativnog premijera, Harolda Mekmilana i oko 4000 službenika i službenica i, eventualno, kraljevsku porodicu. Kompleks se nalazi na dubini od 36 metara, prostire se na 970 000 kvadratnih metara i ima puteve ukupne dužine 96 kilometara, a raspolaže i sopstvenom železničkom stanicom kao i pabom pod imenom "Rose and Crown" (Ruža i Kruna). Trenutno, jedini stanovnici ovog podzemnog grada su četiri radnika koji rade na održavanju.

Cena bunkera je 5 miliona funti, ali moćiće da ga kupe samo oni koji uz to budu pristali da investiraju u vojnu bazu na površini. Pre Drugog svetskog rata ovo je bio rudnik, koji je tokom rata preuređen u skladište municije i fabriku vojnih avio-motora, da bi 50-ih godina dobio svoju, nikada ispunjenu, namenu.

Sklonište je posebnim tunelom povezano sa prugom London-Bristol. Ovim tunelom bi se iz Londona evakuisala kraljevska porodica u slučaju napada. Ipak, ubrzo posle gradnje ovaj kompleks gubi na značaju jer već tada "vreme za evakuaciju" u slučaju sovjetskog nuklearnog napada palo na famozna četiri minuta. Toliko je, naime, vremena trebalo raketama lansiranim iz podmornice da, od trenutka otkrivanja i dizanja uzbune, stignu do meta na britanskom tlu, što je ideju evakuacije vlade iz Londona u ovo sklonište učinilo besmislenom.

Zanimljivo je šta o tome misle lokalni meštani. "Godinama je vlada poricala da se ovde nalazi ovako nešto, ali svi su u obližnjim pabovima komentarisali da ako se nešto i dogodi, mi znamo gde se bunker nalazi. Političari su ga možda izgradili za sebe, ali bi smo se mi postarali da tamo stignemo pre njih", izjavljuje Džek Frejzer, predsednik opštinskog veća Koršama.

Ulaz u bunker se nalazi na padini obližnjeg brda, a jedini "čuvar" koji je na ulazu ostao je jedan baštenski patuljak. Enterijer i dalje odiše atmosfetrom 50-ih godina. Mogu se naći stotine neraspakovanih stolica iz tog vremena, standardne staklene pepeljare koje je vlada koristila, čajni kompleti i slično. Na zidovima slike kraljice, princeze Margarete i Grejs Keli. Zidovi kantine oslikani su muralima koji prikazuju scene iz britanskog sportsko-rekreativnog života.

Za sada je najverovatnije da će bunker služiti kao najveći vinski podrum u Evropi, ali su u opticaju i ekstravagantnije ideje kao što je noćni rejv klub, zabavni park u stilu pedesetih ili prijemni centar za beskućnike.

Bunker će biti, sa svojom konstantnom temperaturom, biti idealno mesto za čuvanje vina kada se u njega ugradi oprema za kontrolu vlažnosti. Očekuje se prava eksplozija u prodaji vina kada sledeće godine budu uvedeni novi propisi u penzioni sistem koji će omogućiti starijim građanima da investiraju u ovaj lep hobi.

Majkl Lejnas, upravni direktor kompanije Octavian, koja trenutno skladišti 800 000 sanduka vina u jednom bivšem kamenolomu udaljenom nekoliko kilometara, koji je takođe kupila od Ministarstva odbrane, kaže: "Dobra je ideja da se od crvene pretnje pređe na crveno vino (na engleskom crno vino je "red vine", odnosno crveno, prim. prev.). Naš najvredniji kontingent su 1600 boca šerija, čija je vrednost 36 000 funti, koje su nekada pripadale ruskom caru. Čak ni mene ne puštaju da im priđem sa vadičepom."