Položaj LGBT ljudi u Srbiji je veoma loš. Konzervativnost je veoma izražena, negativni stereotipi o homoseksualnoj populaciji su deo vladajućeg mišljenja, a većina stanovništva i dalje pogrešno smatra da je homoseksualnost bolest.

Međutim, ovogodišnja ,,Parada ponosa”, uprkos nazivu, kao cilj pre svega ima ojačavanje i konsolidovanje sistema. Poslovično homofobni srpski političari su zbog pritiska EU spremno promenili priču pa se sada ,,zalažu” za ljudska prava, obuzdaće svoje parapolicijske fašističke grupe, a na dan Prajda će širi centar Beograda pretvoriti u okupacionu zonu, kao da je došao Putin. Državna parada ponosa neće ni na koji način doprineti poboljšanju pozicije u kojoj se nalazi homoseksualna zajednica u Srbiji. Naprotiv, činjenica da LGBT ponos brane političari, država i njen represivni aparat - oni koji većinu stanovništva ove zemlje drže u bedi i siromaštvu, još će je više udaljiti od ostatka populacije.

Parada ponosa („Gej prajd“) se širom sveta organizuje od 1969. godine, kada se homoseksualna zajednica suprotstavila policijskoj represiji u seriji spontanih, nasilnih demonstracija u Njujorku u SAD, i time uputila otvoren i beskompromisan protest protiv diskriminacije i represije nad LGBT populacijom. Tom prilikom su najsiromašniji slojevi homoseksualne zajednice predvodili sukobe sa policijom Njujorka, koja je vršila premetačine i na različite druge načine terorisala pripadnike zajednice i posetioce gej klubova. Upravo se ovim otporom policiji homoseksualna zajednica izborila da njene manifestacije budu označene kao parade ponosa.

Protiv homofobije se treba boriti svim silama, ali za potpuno i istinsko iskorenjivanje homofobije potrebno je ukinuti sistem koji je proizvodi. Kapitalistički sistem ubija ljudskost u nama, okreće nas jedne protiv drugih, stvara i širi mržnju zasnovanu na nebitnim razlikama, poput boje kože, etničkog porekla i seksualnog opredeljenja. Podstiče nas da bes i frustracije koje se gomilaju, jer smo nezadovoljni i suštinski nemamo kontrolu nad svojim životima, iskaljujemo na slabijima i nezaštićenima, umesto na gazdama i vlastima koji tu bedu proizvode. Zbog toga je neophodno povezivanje borbe za LGBT prava sa borbama svih drugih obespravljenih. Samo kroz takvu zajedničku borbu - slabljenjem i porazom ovog i ovakvog sistema, možemo stvoriti društvo koje će istinski biti oslobođeno represije i diskriminacije.

Sekretarijat ASI