Proteklih nedelja po medijima se konstantno pominje NATO i skupštinsko usvajanje Zakona o potvrđivanju sporazuma između Srbije i NATO-a. Ovim sporazumom NATO vojnici i osoblje oslobođeni su poreza, dobili su diplomatski status, kao i brojne druge povlastice. Međutim, ovaj sporazum uopšte nije nešto što je naprasno nastalo, već je u pitanju zakon o potvrđivanju skandaloznog sporazuma koji je potpisan još 2006. godine za vreme vlade DSS-a, koju su podržavale i Dveri.

U pitanju je veoma bitan podatak, budući da su danas, nakon potvrđivanja ovog sporazuma, upravo ove krajnje konzervativne, nacionalističke partije te koje se najglasnije bune protiv sporazuma sa NATO-om, organizovanjem protestnih parada, busajući se svojim patriotizmom, krijući da su bile nosioci ovog katastrofalnog političkog poteza koji je već 2006. doveo Srbiju na korak od priključenja NATO teroristima. Ne zaboravimo da je NATO odgovoran za desetine brutalnih ratova širom sveta, kao i za agresiju na SRJ 1999. , tokom koje je uništena celokupna infrastruktura od koje je radnička klasa živela i time smo bačeni u krajnju bedu, a sve u interesu sprovođenja volje i odbrane finansijskih interesa kapitalističke vladajuće klase. Postavlja se jasno pitanje navedenim političkim partijama, kao i drugim nacionalističkim frakcijama koje smo mogli videti pre par nedelja na ulicama Beograda, koga prave ludim, kada je poznato da su baš oni pre samo 10 godina bili nosioci sporazuma sa NATO-om.

Nasuprot zapadnom NATO imperijalizmu, razne desničarske organizacije i partije insistiraju na savezu sa Rusijom, koja je isto tako imperijalistička supersila i ne razlikuje se mnogo od NATO-a. Priklanjanje jednoj ili drugoj velikoj sili su jedina rešenja u glavama srpskih vlastodržaca, budući da je suština njihove kalkulacije u tome ko će dati više novca, investicija i slično.
Stvarni otpor NATO i svakom drugom imperijalizmu može doći jedino iz radničke klase jer su konkretni materijalni interesi radnica i radnika direktno suprotstavljeni interesima raznih multinacionalnih korporacija i finansijskih trustova čiju volju sprovode kapitalističke imperije poput Rusije, SAD-a, EU i NATO-a.

Radničko, direktnodemokratsko samoorganizovanje na svim nivoima zarad zaštite naših interesa od napada raznih kriminalaca sa vlasti, manifestovano kroz štrajkove, okupacije radnih mesta, državnih institucija i druge oblike otpora smatramo prvim korakom ka stvaranju slobodarskog društva, baziranog na jednakosti i ravnopravnosti . Sledeći korak je revolucionarna promena društva, ukidanje kapitalističkog mraka u kome smo samo jeftina radna snaga pomoću čijeg rada se neke gazde, političari i tajkuni neprekidno bogate, dok je finalni korak izgradnja novog, slobodarskog, komunističkog društva lišenog granica, vojski, gazdi, zakona i ostalih kapitalističkih lanaca koja sputavaju čovečanstvo.

Ni NATO ni Rusija već radničko samoorganizovanje!