Incest trauma centar u Beogradu, grupa za podršku seksualno zlostavljanoj deci, žrtvama incesta i žrtvama rata, upozorava da nedeljno ima sedam prijava seksualnog zlostavljanja dece. To su podaci za ovu godinu koje je Centar prikupio putem krizne telefonske službe, prve u našoj zemlji protiv ove vrste nasilja, koja radi 24 sata dnevno.

U Incest trauma centru kažu da svako ko prijavi nasilje dobija adekvatnu i hitnu psihološku pomoć.

- Dežurno osoblje je spremno da pomogne. Kada osoba koja prijavljuje zlostavljanje kaže da je egzistencijalno ugrožena, traži joj se sklonište ili se zove policija ako postoji fizička pretnja - priča Dušica Popadić, direktorka Incest trauma centra.

Posle telefonskog poziva uspostavlja se lični kontakt sa žrtvom. Za svaku prijavu i pruženu psihološku pomoć kroz lični kontakt, Incest trauma centar pruža ekspertsko mišljenje koje je validno u svim drugim institucijama, a posebno tokom krivičnog gonjenja izvršilaca seksualnih delikata. Stručnjaci Centra pripremaju decu i odrasle za svedočenje na sudu i, ako je potrebno, idu sa njima na suđenje.

- Nažalost, većina nasilnika nikada ne biva kažnjena, a za seksualno zlostavljane u porodici kao olakšavajuća okolnost prilikom izricanja presude uzima se „činjenica da se radi o porodičnim ljudima“. Neki prolaze samo sa uslovnim i novčanim kaznama, a najstrašnije je što žrtva nasilja često ostaje u istom domaćinstvu sa nasilnikom. Dosta naših klijenata žali se i na loša iskustva sa centrima za socijalni rad - priča Ljiljana Bogavac, zamenik direktora Incest trauma centra.

Prema njenim rečima, najvažnije je poverovati u ono što dete ispriča i učiniti sve da se ono zaštiti od svakog vida zlostavljanja.

- Ne postoji posebna geografska, socijalna, obrazovna, nacionalna i druga specifičnost koja bi ukazala na žrtvu, počinioca i porodicu u kojoj se dešava seksualno zlostavljanje deteta. Međutim, u urbanim i visokoobrazovnim slojevima tajna se, po pravilu, duže i bolje krije - priča Ljiljana Bogavac.

Prema njenim rečima, period između prvog seksualnog zlostavljanja i prijavljivanja je kraći kada dete zlostavlja osoba van porodice (komšija, kum, trener, nastavnik, kućni prijatelj...). Period obelodanjivanja mnogo je duži kada je počinilac osoba iz porodice. Najlakše se prijavljuje zlostavljane koje je počinila nepoznata osoba.

Prema podacima Incest trauma centra, 10,62 odsto prijavljenih slučajeva u periodu od septembra 2003. godine do septembra 2004. godine odnosi se na fizičko i emocionalno zlostavljanje dece od osoblja u ustanovama za trajni smeštaj. To su domovi za decu bez roditeljskog staranja, ustanove gde su smeštena deca invalidi i specijalne škole. Incest trauma centar tvrdi da su česta zlostavljanja u Centralnom prihvatilištu u Beogradu gde deca mlađeg uzrasta trpe zlostavljanje od starije dece.