Lazarevac - Četiri osobe su teže a jedna lakše povređena u havariji prošle noći na polju „D“ površinskog kopa Rudarskog basena „Kolubara“, u Medoševcu kod Lazarevca, kada se srušio veliki težak bager težak 4.500 tona.

Teže su povređeni bagerista Aleksandar Milanović, bravari Milinko Kosanin i Milorad Spasojević, i planer-majstor Trifun Lazić, dok je lakše povređen Dragoslav Ranković.

Nesreća se desila oko 22 sata kada se bager koji je otkopavao jalovinu pao unazad na deo sa kontrategom. Bagerista Aleksandar Milanović ostao je u kabini na više od 40 metara visine, odakle je izvađen tek posle dva sata uz pomoć vatrogasaca „Kolubare“.

Četvorica teže povređenih radnika prošle noći prebačeni su u beogradski Urgentni centar, gde je na daljem lečenju zadržan Milanović, dok su Kosanin, Spasojević i Lazić pušteni na kućnu negu. Lakše povređenom Rankoviću pomoć je ukazana u lokalnoj ambulanti.

Iste noći je započet uviđaj, a od juče ujutru se na tom delu polja „D“ nasipa pomoćni put kako bi velike dizalice mogle da priđu i da počnu fiksiranje i vađenje bagera.

Prema prvim nezvaničnim procenama, šteta je ogromna i meri se milionima evra. Za sanaciju bagera, dugog preko stotinu i širokog oko 50 metara, trebaće između šest meseci i godinu dana.

- Nesreću je prijavio čovek koji je radio u blizini, za istim takvim bagerom. Video je da se njihov bager krivi, a onda je u sekundi nestala struja i više se ništa nije videlo - rekli su juče radnici basena.

Dugogodišnji predsednik sindikata ovog rudnika Zdravko Vučetić, koji za to vreme nije ni prst pomerio da obezbedi bolje radne uslove, kaže da uslovi u kojima se radi uzimaju svoj danak.

- Na površinskom kopu „Kolubara“ je od 1991. godine na radnom mestu pogunulo devet ljudi. 1.700 radnika sada su invalidi rada, raspoređeni na druga radna mesta. Ne zna se da li je gore leti ili zimi. Leti, kada je temperatura 36, u kabini površine 1,2 kvadrata u kojoj sedi rukovalac transportnih traka je plus 70 stepeni. Čovek se bukvalno topi. Temperatura se zimi spušta i do minus 20 a koža se lepi za metal. Zbog ugljene prašine rudari liče na crnce, a nisu retka ni trovanja gasovima nastalim paljenjem deponovane ugljene mase kaže Vučetić i navodi da teškim radom rudari mesečno zarade oko 23.000 dinara u kojima je i topli obrok i regres za godišnji odmor.

- Jede se uzgred, uz posao ili kada se neka mašina pokvari. Nema se ni vremena da se pojede rudarski gorki hleb sa sedam kora.

Zaštita na radu je nešto bolja nego ranije, ali i sada imamo malo pa uvek nešto nedostaje. Većina mašina na kojima se radi nabavljena je osamdesetih godina. Neke su kroz delove i umešnošću stručnjaka ponešto obnavljane, ali se ipak radi o tehnološki zastarelim mašinama.


Zastarelom opremom radi se i u jamama.

- U „Rembasu“ radim 20 godina. I tada kada sam počinjao kopali smo budacima, kilavicama i tovarili ručno. Tako radimo i sada. Primitivno. Ništa se tu nije promenilo - priča Perica Sibinović, kopač uglja u „Rembasu“. On za mesec dana rada u rudniku gde se radi u četiri smene i gde se dok smena traje ne izlazi ispod zemlje zarađuje oko 25.000 dinara. Posao, kaže, ipak ne bi menjao, navikao je na njega.

- Rudarstvo je na tako niskim granama kao što nikada nije bilo. Rudnici su poluumrtvljeni, izrauobavana oprema godinama nije obnavljana, a ljudi koji rade u rudnicima slabo su nagrađeni - kaže Dragan Dražević, direktor Rudarskog instituta u Beogradu.

Nema preciznog podatka koliko trenutno u Srbiji ima rudara. U celoj grani radi oko 60.000 ljudi, a procena je da polovinu tog broja čine rudari. Kako navode u ministarstvu rudarstva i energetike, rudari su po godinama prilično stari. Malo je zapošljavano mladih ljudi.