Svetu je ostalo još samo 20 godina da okrene list i preduzme drastične mere za borbu protiv klimatskih promena i tako predupredi dramatične i nezaustavljive promene, smatra australijski naučnik Tim Flaneri.

'Narednih 20 godina moramo u znatnoj meri da smanjimo emisiju gasova s efektom staklene bašte. Do tada ćemo bitku za klimatske promene dobiti ili izgubiti', upozorio je Flaneri u intervjuu za AP. Flaneri je govorio pred početak samita o klimatskim promenama naredne sedmice u Australiji i par dana pošto je obelodanjeno da je 2005. bila rekordno topla godina.

Flaneri smatra da su dve decenije vremenski period tokom kojeg će u atmosferu, ukoliko se emisija ne smanji, biti ispuštena dovoljna količina ugljen-dioksida da bi se temperatura u svetu podigla za dva stepena i prouzrokovala katastrofalne klimatske promene.

Sledeće nedelje američki državni sekretar Kondoliza Rajs sastaće se s visokim zvaničnicima Australije, Kine, Indije, Južne Koreje i Japana da bi razmotrili načine borbe protiv klimatskih promena. Reč je o prvom sastanku Azijsko-pacifičkog parterstva za čist razvoj i klimu, sklopljenog u julu prošle godine.

Te zemlje koje sa Sjedinjenim Američkim Državama, čine gotovo polovinu svetskog stanovništva i učestvuju s oko 50 odsto u svetskoj potrošnji energije, nastoje da razviju i povećaju rasprostranjenost nuklearne energije i tehnologija koje bi omogućile da se gasovi s efektom staklene bašte ne oslobađaju u atmosferu prilikom sagorevanja goriva.

Flaneri je, međutim, ocenio da uopšte nije izvesno da u današnjem svetu plan smanjenja emisije štetnih gasova može da funkcioniše na dobrovoljnoj osnovi. Ovaj naučnik smatra da su za neophodne rezultate potrebni propisi ili tržišni mehanizmi poput poreza i vladine subvencije za ekološku energiju.

SAD i Australija su odbile da prihvate Protokol iz Kjota koji razvijenim zemljama nalaže da smanje emisiju gasova s efektom staklene bašte poput ugljen-dioksida i metana za najmanje 5,2 odsto. One su ga odbacile baš zato što je obavezujući i zahteva ispunjenje određenih ciljeva u utvrđenom roku.

SAD su najveći svetski zagađivač odgovoran za gotovo četvrtinu ukupne svetske emisije gasova s efektom staklene bašte. Kina i Indija su potpisale sporazum iz Kjota, ali kao zemlje u razvoju nisu morale da prihvate precizna ograničenja. Stručnjaci upozoravaju da se posledice klimatskih promena već osećaju i ukazuju da su sve brojnije vremenske nepogode posledica globalnig zgrevanja.

Meteorolozi su saopštili da je 2005. bila najtoplija godina dosad zabeležena u Australiji. Prosečna temeratura iznosila je 22,89 stepeni Celzijusa, čak 1,09 stepeni više nego u periodu od 1961. do 1990. koji se smatra referentnim za merenje globalnog zagrevanja.

'Možda se na prvi pogled čini da ovo povećanje nije značajno, ali porast prosečne temperature za jedan stepen odgovara promeni koja bi se desila kada bi se mnogi gradovi južne Australije pomerili približno 100 kilometara na sever', navedeno je u izveštaju.