Beograd - Pokušaj da s prosečnom platom budu popunjena kolica u prodavnici i zadovoljene prosečne mesečne potrebe često je nemoguća misija.

Najveći deo potrošačke korpe pripada hlebu. Za mesec dana 33 kilograma, navodi Republički zavod za statistiku, manje od tri jajeta dnevno, a sa 18.697 dinara, kolika je prosečna plata u Srbiji, ne može da se kupi sve što podrazumeva prosečna potrošačka korpa, ali može ono što predviđa minimalna.

Srđan Srećković, pomoćnik ministra trgovine, kaže da u prosečnu korpu staje 14 kilograma krompira za mesec dana za četvororočlanu porodicu. "Kada govorimo o minimalnoj korpi, tu ide 18 kilograma krompira. Naravno, kada raste potrošnja krompira, odnosno njegovo učešće u korpi, to pokazuje da životni standard nije na zadovoljavajućem nivou", kaže on.

Statistika nije obuhvatila pomorandže, ali jeste po kilogram limuna i banana. Kada se uz hranu doda trošak za komunalije i gradski prevoz, prosečna potrošačka korpa je 23.941 dinar. Minimalna potrošačka korpa vredi 14.785 dinara i nju pokriva prosečna plata, ali podrazumeva i nadu da se nijedan aparat u kući neće pokvariti. Pomoćnik ministra trgovine očekuje da će za šest ili sedam godina u potrošačku korpu ući i odlazak u pozorište i bioskop i da će sve to moći da bude plaćeno prosečnom platom.

Prema statistici, građani moraju da budu ekonomični i kod održavanja higijene. Predviđeni su manje od pola litra šampona, dve paste za zube, kilogram sapuna, tri kilograma domaćeg praška za veš, bez omekšivača. Za decu je predviđeno da mesečno pojedu pola kilograma čokolade i kilogram keksa, a statistika nije uvrstila igračke i knjige.

Pretpostavlja se da se kupuju uglavnom domaći proizvodi, a računaju se prosečne cene proizvoda. Većina građana ne misli da im je kupovna moć veća, već da nalaze nove načine preživljavanja.