Pitanja koja okružuju mogućnost izbijanja pandemije virusa H5N1, deformacija avijanskog gripa, nesvakidašnje su složena i obuhvataju medicinu, epidemiologiju, virusologiju, pa čak i politiku i etiku. Štaviše, postoji ogromna neizvesnost o tome kad bi precizno H5N1, koji sada primarno pogađa ptice, mogao da mutira u formu koja se pronosi sa čoveka na čoveka i koliko može da bude zarazan i smrtonosan.

Stoga nije nikakavo iznenađenje da komentari o avijanskom gripu često ne dotaknu suštinu stvari. Nedavni uvodnik Njujork tajmsa, na primer, napada bogate zemlje zbog "ja, prvo" stava prema mogućoj pandemiji H5N1 virusa, jer "najbolja nada da se zaustavi epidemija, ili bar kupi vreme za odgovor, jeste poboljšanje praćenja i zdravstvene prakse u istočnoj Africi i Aziji, gde bi mogla da izbije."

Sigurnosti radi, dobro praćenje je neophodno da bi se dobilo rano upozorenje da je otkrivena deformacija H5N1 gripa, koja se prenosi među ljudima, tako da države u svetu mogu brzo da pokrenu raznolike zdravstvene mere, uključujući i programe za proizvodnju velikih količina vakcine protiv te deformacije. Ali masivan poduhvat kojim se zahteva da se "unapredi zdravstvena praksa u najsiromašnijim zemljama sveta" bolje izgleda na uredničkoj strani nego na terenu.

Intenzivne procedure za gajenje životinja na gazdinstvima koja smeštaju milijarde živine i svinja u bilizini ljudi, kombinovane sa nesanitarnim uslovima, siromaštvom i krajnje neadekvatnom strukturom javnog zdrastva svih vrsta, čini malo verovatnim da se pandemija može sprečiti ili ograničiti na izvorište. Vredno je pomena da su haotični kineski napori da se vakciniše 14 milijardi pilića i kokoši bili kompromitovani falsifikovanim vakcinama i odsustvom zaštitne opreme za ekipe za vakcinaciju, koji su u stvari lako mogli da prošire bolest noseći fekalne materije na svojoj obući sa jedne farme na drugu.

U teroriji, moguće je ograničiti pandemiju gripa na njegovom ranom stadijumu formiranjem "profilaksis prstena" - korišćenjem lekova protiv gripa i agresivnog karantina, da bi se izolovale relativno male eskplozije deformacije H5N1 koja se pronosi s čoveka na čoveka. Prema virusologu Donaldu S. Burkeu sa Džon Hopkins univerziteta, "moguće je identifikovati izbijanje zaraze među ljudima na najranijem stadijumu, kad ima nešto manje od 100 slučajeva, i upotrebiti međunarodne resurse - kao što su zalihe antivirusnih lekova Svetske zdravstvene organizacije - da se brzo suzbije. Ta strategija "kritične tačke" u širenju epidemije vredna je utrošenih sredstava.

Međutim, strategija može biti "efikasna" samo ako je izvodljiva. Mada "profilaksis prsten" može da funkcioniše u Mineapolisu, Torontu ili Cirihu, u delovima sveta gde počinje pandemija gripa, verovatnoća uspeha približava se nuli. U zemljama kao što su Vijetnam, Indonezija i Kina - odakle će pandemija verovatno poteći - nedostaju ekspertiza, koordinacija, disciplina i infrastruktura.

Odgovor u Turskoj - gde je zabeleženo 50 mogućih slučajeva u istočnom delu zemlje - veoma je poučan. Zvaničnici u tom regionu upozorili su vladu 16. decembra o povećanoj smrtnosti kod ptica, ali je bilo potrebno 12 dana da počne istraga. Kad je 14-godišnji dečak postao prva žrtva avijan gripa u Turskoj prošle nedelje (uskoro je umrlo još dvoje dece), predstavnik vlade je kritikovao lekara zato što su pominjali bolest, jer je to "oštetilo reputaciju Turske". To zloslutno podseća na kineski početni odgovor na pandemiju SARS 2003.

Zasad izgleda da su sve infekcije ljudi virusom H5N1 proistekle iz kontakta sa zaraženom živinom. Ali, situcaija u Turskoj upravo govori kako bi moglo da izgleda izbijanje pandemije među ljudima na ranom stadijumu: brzo širenje verifikovnih slučajeva (i smrti) od početnog mesta do obližnjih sela i gradova. Može se očekivati u veliki broj obolelih među zaposlenim i pacijentima u bolnicama gde se leče žrtve, i uskoro bi neko (možda i nosilac koji nije oboleo) proširio zarazu na Ankaru, Istanbul, Tbilisi, Damask, Bagdada i dalje.

Preparati protiv gripa kao "tamiflu" i "relenca" veoma su skupi i nema ih dovoljno. Istorija sugeriše da bi se sa tim lekovi, ako se stave na raspolaganje siromašnim zemljama da bi napravile "profilaksis prsten", postupalo na neodgovarajući način - recimo u podoptimalnim dozama - na način koji bi promovisao virusnu otpornost i samo pojačao pandemiju. Ili bi lekovi možda bili prodati na crnoj berzi da bi se obogatili korumpirani vladini službenici.

Politički nekorektna ali racionalna strategija za bogate zemlje bila bi da dodele sredstva zemljama u razvoiju prvenstveno za praćenje. One bi tako mogle da dobiju upozorenje na vreme o postojanju deformacije H5N1 koja se prenosi sa čoveka na čoveka, ali bi ogromnu većinu svojih sredstava usredsredile na paralelne prilaze - vakcine, lekove i druge zdravstvene mere, od čega bi prvenstveno same imale koristi.

Ukoliko pandemija treba da izbije, recimo kroz godinu ili dve, malo bi toga moglo da se uradi da se značajno ublaži prvi talas infekcije. Ako smo spremni da napadnemo pandemiju vanredinom prgramom za proizvodnju vakcine, mogli bismo verovatno da ublažimo naredni talas.

Pandemija gripa zahtevaće trijažu na mnogim nivoima, uključujući ne samo odluke o tome koji će pacijenti verovatno imati koristi od oskudne robe kao što su vakcine, lekovi i ventilatori, ali i širih izbora javne politike povodom toga kako najbolje - bukvalno u svetu mogućnosti - proširiti sredstva.

Izvor