U rano jutro u tri sata i 42 minuta zazvonio je alarm kod vatrogasaca u Libeku. Izbeglički kamp gori. Jedan od vatrogasaca opisuje sta ih je na mestu požara dočekalo:

„Ljudi su bili na prozorima, neki su skakali, neki zvali. Pokušali smo da ih spasimo, a onda je prvi sprat munjevito zahvatio plamen. S obzirom da unutrašnji deo kuće nije bio dostupan vozilima, morali smo da radimo uz pomoć merdevina. Kada su u jednom trenutku, prilikom spasavanja, na merdevinama bili dva vatrogasca i jedno dete, merdevine su se prevrnule. Na sreću ništa se nije dogodilo i svi su ostali nepovređeni.

38 stanara se spasilo. Ali, neki su zadobili teške povrede u požaru ili prilikom skakanja kroz prozor. 10 ljudi je poginulo. Stanari ove zgrade došli su iz Angaole, Zaira, Sirije, Poljske i Libana.

Odmah se postavilo pitanje da li je to bio požar koji su podmetnuli neprijatelji stranaca? Nakon slučajeva u Zolingenu i Melnu sumnja je bila opravdana.

Policija je prvo uhapsila četvoricu mladića iz Grevesmilena. Oni su imali opržene obrve i kosu. Ali policija je došla do podataka da sva četvorica u trenutku izbijanja požara imaju alibi, pa su pušteni iz pritvora. Vec sledećeg dana pojavio se drugi osumnjičeni: stanovnik te kuće iz Libana Safan Eid.

On je kasnije oslobođen optužbe za ubistvo. Kada je dospeo pred pokrajinski sud u Libeku optužen je samo za težak pozar. Najvažniji svedok optužbe je bio jedan medicinski tehničar koji je rekao da je čuo Eidea koji je rekao: mi smo to uradili. Optuženi je tvrdio da je rekao oni su to uradili i da je pri tome mislio na desničarske ekstremiste.

Ni sada deset godina posle užasnog požara slučaj nije rasvetljen. Preživeli jos uvek žive u Nemačkoj i neki su u međuvremenu stekli i nemačko državljanstvo. Više ne stanuju u kampu vec u stanovima. Kamp za azilante u Libeku je davno uklonjen. Na deset poginulih u požaru 18.januara 1996. godine podseća jedan spomenik.

Izvor