Beograd - Kada je Slobodan Lalović, ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, izjavio da zakon previše štiti radnike u Srbiji, ostalo je nejasno da li je - osim toga što su otpremnine "veoma" visoke, pa zbog toga stranci, navodno, ne žele da ulažu u našu zemlju - uzeo u obzir i činjenicu da desetine hiljada ljudi radi na crno, bez uplaćenih doprinosa i za minimalac, koji dobiju kad se poslodavcu prohte. Probni rad, ucenjivanja, uslovljavanja, samo su neke od zamki kojima se poslodavci služe kako bi iskoristili "zaštićene" radnike u Srbiji, a onda im, bez pardona i obrazloženja, dali otkaz. Neisplaćivanje po nekoliko mesečnih plata, prazna obećanja, privatizacija, tranzicija, postali su svakodnevica i sinonim za ostajanje bez posla.

Kao jedan od ustupaka države, kojim bi trebalo da se zaštite prava radnika, jeste obaveza poslodavca da od 1. januara ove godine svojim zaposlenima redovno isplaćuju regres i topli obrok. Ovaj "poklon", ipak, nije ništa drugo, kažu sindikalci, nego "medveđa usluga" radnicima. To u prevodu znači da će ubuduće ljudi dobijati regres i topli obrok, ali da će im plata za taj iznos biti umanjena, kao što je i do sada u Srbiji bila praksa, smatraju u sindikatima. Zakonodavac, međutim, ni u jednom od ova dva slučaja nije propisao minimalni iznos tih primanja, tako da je na opštem aktu, odnosno ugovoru o radu, da to pitanje bliže uredi, što može biti i zloupotrebljeno.

S druge strane, priča se o izmenama i dopunama Zakona o radu, među kojima su najznačajnije one koje se odnose na minuli rad i nadoknade u slučaju tehnološkog viška zaposlenih. Zalažući se za bolje uslove rada stranih investitora i prilagođavanje radnog zakonodavstva povećanju inostranog kapitala, ministar Lalović je rekao da je nadoknada za minuli rad potpuno nepoznata kategorija u promenjenim svojinskim odnosima.

Prema njegovim rečima, nadoknade u slučaju tehnološkog viška su neprihvatljive za poslodavce, posebno inostrane, koji smatraju da radno zakonodavstvo u Srbiji, iako promenjeno, previše štiti radnike. Poslodavac koji pokrene novu ili proširi postojeću proizvodnju i na taj način poveća broj novih radnih mesta, nije spreman da isplaćuje visoke nadoknade onima koji su višak u trenutku kada, u zavisnosti od kretanja tržišta, bude morao da smanjuje i proizvodnju i broj zaposlenih, objasnio je on.

Sve u svemu, sindikati se slažu da sve ukazuje na to da će radnici ipak biti ti preko čijih će se leđa slomiti koplja. Prema rečima Zorana Stojiljkovića, potpredsednika UGS "Nezavisnost", izjave koje je ministar za rad i zapošljavanje davao u poslednje vreme su kontradiktorne. One su, s jedne strane, povoljne za radnike, ukoliko stvarno dođe do toga da poslodavci povrh plate obezbede svojim radnicima regres i topli obrok, a s druge nepovoljne, ako se uzme u obzir činjenica da će stimulativne otpremnine biti ukinute.

- Odredba Zakona kojom se predviđa pravo radnika na regres i topli obrok nije precizirana, što je već samo po sebi "medveđa usluga" radnicima. To znači da poslodavac može sam da propiše kolike će one biti i na taj način da zloupotrebi tu odredbu. Da ne govorimo o tome da je dosadašnja paksa pokazala da su se plate radnika uglavnom smanjivale za vrednost regresa i toplog obroka, što dođe na isto - zaposleni i sa tim dodacima dobije istu platu - kaže Stojiljković.

S njegovim mišljenjem slaže se i Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, koja smatra da se uvođenjem novih odredbi i navodnih olakšica, postići samo dodatno osiromašenje ionako siromašnih radnika.

- Sasvim je jasno da nijedan poslodavac neće svom radniku isplatiti regres i topli obrok, već da će mu bednu platu smanjiti za tu sumu. Problem je što će se tada zaposlenima davati novac "na kašičicu". To znači da će poslodavac isplatiti prvo, na primer, topli obrok, pa će posle deset dana, kada dođe red na platu, imati izgovor da je već bila isplata i tako ukrug. Na kraju će doći dotle da radnik neće znati ni kolika mu je plata, ni kada je koji deo dobio, niti, pak, koliko mu je poslodavac ostao dužan - objašnjava Savićeva. Ona dodaje da je ministar Lalović, kada je došao na tu funkciju, hteo da se dogovori sa radnicima i da im učini neke ustupke, ali da se sada jasno vidi da je zakon možda i bio idealan, ali da je praksa u Srbiji sasvim drugačija.

- Sve izgleda kao da krećemo jedan korak napred, pa dva nazad. Naravno, radnici su ti koji to najbolje osećaju na svojoj koži. Uvođenjem ovih odredbi i ukidanjem otpremnina, zaposleni u Srbiji doći će u još gori položaj. Priča da su oni previše zaštićeni je smešna i potpuno neistinita, imajući u vidu činjenicu da najveći broj njih živi od neke crkavice, doprinosi im se ne uplaćuju, poslodavci s njima postupaju kako hoće, nemaju nikakva prava... A da ne pominjemo to da se pored milion nezaposlenih priča o dovođenju radne snage iz Kine i drugih zemalja - kaže Savićeva.


Prelivena čaša

Ukidanje minulog rada i stimulativnih otpremnina u slučaju tehnoloških viškova, samo je ražestilo sindikalce, koji tvrde da bi to, na celu ovu situaciju, koja ne ide naruku radnicima u Srbiji, bila "kap koja bi prelila čašu".
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Milenko Smiljanić istakao je da bi namera ministra da se ta odredba uvede, naišla na odlučan i masovan sindikalni odgovor, a ako bude bilo potrebno, radnici bi svoja prava, po ko zna koji put, potražili na ulici.

Izvor