Cena električne energije biće menjana dva puta do 30 odsto, a i proizvođači osnovnih namirnica najavljuju korekcije. Srbiji ponovo preti da se cene otrgnu kontroli, a inflacija pređe 15 odsto

Struja će u ovoj godini poskupeti između 20 i 30 odsto, što će biti najveći uzročnik rasta inflacije. Prema informacijama iz Vlade Srbije, struja neće jednokratno poskupeti, već u dva navrata, i to u aprilu i junu. "To će biti kompromis između EPS-a i kreatora ekonomske politike jer bi, u suprotnom, jednokratno poskupljenje struje dodatno podgrejalo inflatorna očekivanja", kažu saradnici Vlade Srbije.

Zbog uklanjanja dispariteta cena struje s jedne, i derivata nafte, uglja i drva, s druge strane, učešće više cene električne energije u ukupnoj godišnjoj inflaciji biće oko tri odsto. Prema planu Vlade Srbije, odnosno usvojenom budžetu za 2006. godinu, inflacija ne sme da pređe 9,3 odsto. Stručnjaci, s druge strane, tvrde da je taj plan nemoguće ostvariti i da rast cena neće biti ispod 15 odsto. Pojedini ekonomisti tvrde da će se plan vlade srušiti već u januaru i februaru, jer kako prognoziraju, januarski rast cena neće biti manji od 2,5 odsto, a februarski dva odsto.

Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, kaže da informacija o januarskoj inflaciji još nema zbog uobičajnog godišnjeg menjanja pondera. On tvrdi da ne treba očekivati da će inflacija u 2006. biti na nivou prošlogodišnje od 17,8 odsto i da i dalje postoji mogućnost da se ona zadrži u planiranim okvirima. "Ne treba očekivati da će cena nafte da raste kao lane. Poskupljenje struje biće najveći uzročnik rasta inflacije", objašnjava Kovačević i dodaje da postoji još prostora da se monetarnom politikom indirektno utiče na smanjenje potrošnje i to preko banaka i podizanja obaveznih depozita.

Samo zbog dosadašnjeg rasta cena energenata proizvođači osnovnih životnih namirnica najavljuju poskupljenja. Ono koje će osetiti svi potrošači jeste nova cena hleba koja je sasvim izvesna jer se cena brašna koriguje od pre desetak dana. Pekari kažu da mlinovi nove isporuke najavljuju po višim cenama pa će i hleb morati da poskupi. Darko Selaković, direktor mlina u Surčinu, tvrdi da je bio prinuđen da poveća cenu brašna sa 14 na 15 dinara jer je cena pšenice sa 7,5 dinara za kilogram porasla na 9,5 dinara. "Možda brašno ovih dana neće poskupeti više od sedam-osam odsto, ali će značajnije za mesec-dva dana. Pre dve godine, kada je pšenica dostigla 14 dinara, brašno je koštalo 22 dinara", kaže Selaković. Pšenica poskupljuje jer je jesenas zasejano manje nego što je planirano, a ista situacija je i u okolnim zemljama", kaže Vukosav Saković, direktor Fonda za žito.

Momir Jovanović, direktor "Neoplante", kaže da su ovih dana snizili cene mesa jer opada tražnja pa i cena žive stoke. "Troškovi stalno rastu, ali nas za to niko ne pita. Pada tražnja mesa, pa moramo i mi da obaramo cenu i zbog toga ćemo poslovati na ivici rentabiliteta. Uzgajivači svinja su već ugroženi i to može da se odrazi na pad proizvodnje", kaže Jovanović.

U "Karneksu" neće, kaže Mirko Stefanović, pomoćnik generalnog direktora, zbog poskupljenja goriva podizati cene, ali ni spustiti zbog pojeftinjenja žive stoke i na taj način će "ispeglati" troškove.

Mlekare prave računicu krajem februara

U Salfodu, koji upravlja Imlekom, Novosadskom, Subotičkom, Zaječarskom i Zemunskom mlekarom, ističu da će krajem februara, kada budu obrađeni podaci o poslovanju, doneti odluku da li će usklađivati cene mleka sa inflacijom. "Prošle godine to nismo činili, pa su naše cene bile niže nego što bi realno trebalo.
Zato je i poslovanje bilo nešto lošije", kaže Petrović.


MMF daje pozitivnu ocenu?

Miladin Kovačević kaže da se 6. februara očekuje sednica borda direktora Međunarodnog monetarnog fonda, koji će najverovatnije doneti pozitivnu ocenu. "Time će biti završen trogodišnji stend-baj aranžman, a u martu dolazi misija MMF-a u Beograd. Tada će biti dogovoren novi vid saradnje sa MMF-om, a da li će to biti monitoring program ili novi stend-baj, videćemo. U svakom slučaju, saradnja sa MMF-om je dobrodošla naročito zbog praćenja i projektovanja makroekonomskih okvira za ekonomsku politiku", naglašava Kovačević.

Izvor