Kruševac - Devetnaest porodica radnika "14. oktobra", sa oko 70 članova, koje su sedamdesetih godina kolektivno smeštene u dve zgrade Stare kolonije, dobilo je upozorenje da je gradskim planom zacrtano da se njihovi stanovi ruše. O tome ih je obavestio i gradski arhitekta Zvonko Marković. Na atraktivnoj lokaciji kolonije "14. oktobra" sada na Trgu Nikole Pašića, na mestu stambenih zgrada broj 18 i 24, gradiće se poslovni objekti?!

Svi u jednom kupatilu

Janja Tomov, Miloš Radovanović, Radoslav Beganović, Zorica Milovanović, Milanka Lukić i drugi stanari, koji s porodicama skoro 30 godina stanuju u malim, vlažnim stanovima od 18 do 36 kvadrata, kažu da je "neko od opštinskih moćnika bacio oko na atraktivnu lokaciju". Nije im jasno, međutim, zašto IMK "14. oktobar", koji je pred privatizacijom, ne stane u zaštitu svojih radnika i dozvoli im otkup stanova.

- Rešenjem gradskog projektanta Zvonka Markovića o rušenju naših zgrada, ostajemo na ulici. Obraćali smo se na sve moguće adrese, dobijali tobož podršku u zahtevima, a pravi odgovor glasi da naši stanovi ne podležu otkupu jer se zgrade ruše ove godine. Doduše, mnogi, kojima smo se obraćali govorili su nam da sedimo tamo i da ćemo u slučaju rušenja zgrada dobiti stanove. Vreme prolazi, a zima sve više steže. Stanovi prokišnjavaju, vodovodne cevi prskaju, a nama nema pomoći- kaže Janja Tomov.

Miloš Radovanović i drugi stanari tvrde da se po tridesetoro članova radničkih porodica kupa u jednom kupatilu. Dok se deca kupaju, roditelji stražare na vratima jer zgrada ima samo jedno betonsko kolektivno kupatilo, kao u doba srednjeg veka.

- Najteže je porodicama sa malom decom i starijim ukućanima. Ima mnogo obolele dece, ali i starijih. Teško nam je, pogotovo u ove zimske dane. Grejemo se nekako na drva i struju. Ipak, bolje je i ovako, nego na ulici - priča Milanka Lukić, koja sa šestočlanom porodicom živi u 36 kvadrata.

Sve je bolje od ulice

Sve oči uprte su u IMK "14. oktobar" gde su pre tridesetak godina dobili rešenja o korišćenju ovih stanova. Svojevremeno su za njih plaćali kiriju, ali su zbog ulaganja u renoviranje stanova mnogi od te obaveze odustali. Doduše, postoje računi o svim izmirenim obavezama, ali i rešenje o rušenju ovih zgrada, pa priča o iseljenju zbog neisplaćivanja komunalija nema baš neku potporu, kao što ni stanari ovih zgrada nemaju para da spor vode na sudu. Ostalo im je samo da kolektivno cvokoću i čekaju proleće, a to ih, kažu, najviše plaši.

Izvor