Beograd - Poštanska štedionica, bez ikakve najave, donela je odluku da svima koji su koristili dozvoljene minuse po tekućem računu u 2005. godini, retroaktivno, pored redovne kamate, naplati dodatnih 250 dinara za troškove. "Niti smo obavešteni, niti smatramo da je to korektno", tvrdi grupa građana koja je prekjuče u redakciju našeg lista donela izvode koje im je poslala ta banka. Oni pozivaju, kako tvrde, "oštećene građane da se bune i preduzmu sve aktivnosti kako bi im uzet novac bio vraćen". Štedionica je, kako su se oni raspitali u centralnoj banci, morala, kao i sve poslovne banke, 15 dana pre promene tarife ili uvođenja nove da obaveste svoje klijente, kojih, prema nezvaničnim podacima, ima oko milion i po. Nezadovoljni postavljaju i pitanje da li će i klijente koji su u minusu bili 10 dinara stići "kazna" Poštanske štedionice.

"Štedionica je tu odluku donela tek 26. januara. I kakve to troškove naplaćuju kada sve ide po automatizmu i bez procedure kao kod odobravanja potrošačkih kredita. Da je tako, naplata bi bila opravdana, ali ne i retroaktivno", navode nezadovoljni građani.

Pomoćnik generalnog direktora te državne banke Miroslav Despotović, bez obzira na to što se datum odluke vidi u istoriji računa, tvrdi da je odluka doneta u decembru, a ne 26. januara i da je tada određena visina naknade. Iako je pomoćnik generalnog direktora, Despotović nije mogao da obrazloži strukturu naknade od 250 dinara, jer je to, kako je rekao, "bio predmet analize koju sada ne može da raščlanjuje". Sa druge strane, Despotović je mogao da kaže da se za potrošačke i gotovinske kredite naplaćuje dva odsto mesečno i da je godišnja efektivna kamatna stopa oko 25 odsto.

Na pitanje da li po Ugovoru o opštim uslovima za otvaranje tekućih računa ta banka ima pravo da retroaktivno naplaćuje troškove i ne obavesti klijente, Despotović tvrdi da "postoji opcija da je korisnik saglasan sa time". On kaže da ima oko 250.000 građana koji su koristili dobrovoljne pozajmice i kojima će biti naplaćeno po 250 dinara. "Ukoliko je napravljena proceduralna greška kod pojedinaca, Štedionica će im vratiti novac, ali ne vidim sistemsku grešku jer niko ko nije koristio dozvoljeni minus ne bi trebalo da se nađe na listi", kaže Despotović i dodaje da se to rešava po principu da li je reklamacija opravdana.

Iako je naglasio da se građanima koji su pozajmljivali "niske svote" neće naplaćivati sporna naknada, Despotović nije mogao da kaže do koje je to granice, "jer bi morao da pogleda projektni zadatak i nalog". Sigurno, dodao je on, da je u projektnom zadatku navedena suma do koje se ne naplaćuje taj dodatni trošak banke.

Na pitanje da li to znači da će Štedionica i ponovo neprijatno iznenaditi korisnike, Despotović kaže da će to učiniti ukoliko, na kraju godine, budu procenili da su troškovi koje su zaračunavali po svakom poslu - realni. "Postoji i mogućnost smanjenja nekih naknada", dodao je on. Pošto, prema odluci NBS, imamo obavezu da, određenim instrumentima, smanjujemo minuse, to sada pokušavamo da izdejstvujemo. Dakle, da obeshrabrimo korisnike da ne koriste tu pozajmicu već da to čine korišćenjem kreditnih kartica i keš-kredita.
- Da nemamo tu naplatu, ne bismo mogli da plaćamo ljude koji to kompjuterski obrađuju - obrazložio je Despotović.


Rekli besplatno, pa porekli

Poštanska štedionica je i prošle godine donela sličnu odluku da se za zamenu čekovne kartice u julu naplati 150 dinara, iako je korisnike dva meseca ranije uveravala da će to učiniti besplatno. Despotović kaže da je Štedionica tada odlučila da promeni funkciju kartice i da joj da status platne. Narodna banka Srbije povodom ovog slučaja još nije reagovala, a posle ovakvih poslovnih poteza ove državne banke, postavlja se pitanje da li ispravno posluje, s obzirom na to da donosi odluke koje se retroaktivno primenjuju.

Izvor