Obeležavajući četrdesetu godišnjicu svog postojanja CIRA (Međunarodni centar za istraživanje anarhizma) iz Marseja je organizovala sastanak Međunarodne federacije centara za liberterske studije i dokumentaciju (MFCLSD) 12. i 13. novembra 2005. godine.

Devet Centara je učestvovalo putem svojih predstavnika: Arhiv socijalnih pokreta (Frajburg im Brajsgau, Nemačka), Arhiv Pineli (Milano, Italija), Biblioteka Viktor Serž (Moskva, Rusija), CDA (Pariz-Nant, Francuska), Centar Askaso-Duruti (Monpelje, Francuska), CIRA (Lozana, Švajcarska), CIRA (Marsej, Francuska), CRAS (Tuluz, Francuska) i DIRA (Montreal, Kanada)

Četrnaest Centara je izrazilo podršku sastanku, ali nisu mogli da doputuju u Marsej iz različitih razloga: Arhiv Aktiv (Hamburg, Nemačka), Arhiv Familija Berneri - Aurelio Česa (Ređo Emilija, Italija), Biblioteka Franko Seratini (Piza, Italija), Biblioteka slobodnih (Berlin, Nemačka), Biblioteka La Rue (Pariz, Francuska), CDHS (Barselona, Španija), CDL (Lion, Francuska), Centar za liberterske studije (Beograd, Srbija), CSL (Napulj, Italija), Cirkolo anarhiko Karlo Vanca (Lokarno, Švajcarska), Fondacija Salvador Segi (Barselona i Valensija, Španija), Internacionalni institut za socijalnu istoriju (Amsterdam, Nizozemska), Biblioteka Kejt Šarpli (London, Velika Britanija).

Centri koji su učestvovali na sastanku su bili u prilici da ostalim učesnicima prezentuju svoje aktivnosti, kao i način svog rada. Ipak, tokom ova dva dana nije bilo samo rada: sedeli smo zajedno, uživajući u čašici razgovora i učestvujući u seminaru i pozorišnoj predstavi posvećenoj anarhističkom provalniku iz Marseja, Aleksandru Mariusu Jakobu (Marius Jakob je bio anarhista, provalnik, i član bande "Les travailleurs de la nuit" /Radnici noći/, koja je optužena za 150 provala. Na suđenju, Marius Jakob i Feliks Bour su dobili doživotne robije, 14 ljudi je dobilo kazne između pet i dvadeset godina, dok je sedmoro oslobođeno. - Prim. prev)...

Malo istorije

O stvaranju MFCLSD-a se razmišljalo na sastanku švajcarske CIRA-e pre skoro 30 godina. Prvi sastanak je održan u Marseju 1979. godine sa učesnicima koji su predstavljali petnaest Centara. MFCLSD nema formalnu strukturu. Ali, postoji dogovor o solidarnosti između članova. Najvažnije vrednosti su međusobna pomoć i razmena informacija. Kako u ovoj strukturi nema novca Centri se međusobno pomažu na različite načine: kada jedan Centar ima probleme drugi mu mogu pomoći organizujući kampanje za podršku ili preuzimajući deo kolekcije Centra koji ima probleme.

U početku se razmišalo o organizovanju sastanaka jednom godišnje. U realnosti, sastanci su organizovani svake dve godine, a ponekad i ređe. Prethodni sastanak je organizovan u Valensiji (Španija) 2000. godine. MFCLSD je štampao dva broja biltena Anarchives 1979. godine, ali je to bila individualna inicijativa. Više brojeva tog biltena je štampano od strane različitih Centara, a onda je on postao redovni dodatak u biltenu švajcarske CIRA-e. Ciljevi sastanaka MFCLSD-a su izgradnja odnosa između Centara, razmena ideja i informacija, ali i razmena duplikata knjiga i časopisa.

Članovi MFCLSD

Prilikom pripremanja ovog sastanka sastavljena je lista liberterskih Centra širom sveta. Lista se, naravno, može nadopunjavati budući da u MFCLSD-u ne postoji formalno članstvo. Centri imaju svoje specifične odlike. Neki imaju opšte kolekcije, drugi prikupljaju samo određena dokumenta. Dobro je znati koja su dokumenta arhivirana gde, da ne bi došli u situaciju da svi čuvamo ista dokumenta.

Kratka prezentacija aktivnosti Centara koji su učestvovali ili su bili prisutni

DIRA (Motreal) je osnovana 2003. godina. Ovaj multikulturni centar je predstavio nekoliko svojih aktivnosti: oni imaju pozorište, prostorije za radionice, internet prostor, a organizuju i video projekcije. Arhiv Centra prikuplja anarhističku štampu izdatu u periodu između 1960. i 1980. godine. Za finansiranje centar organizuje festivale. Situiran je u velikoj kući koja je u vlasništvu anarhističke asocijacije.

Biblioteka Viktor Serž (Moskva) je osnovana 1997. godine od strane levičarskih aktivista (anarhista, socijalista...). Ona je deo Praxis Centra, koji se bavi različitim aktivnostima (izdavaštvo, organizovanje demonstracija...) Prostorije im se nalaze u opštinskoj biblioteci jedne moskovske četvrti. Poseduju oko hiljadu knjiga, kao i časopisa i diplomske radove. Sve to na šest jezika. Nedavno su počeli da publikacije izdaju na čitanje. U prostorijama biblioteke se održavaju sastanci anarhističkih grupa. Praxis Centar je učestvovao u kampanji protiv rata u Čečeniji skupljajući finansijsku pomoć. Biblioteka Viktor Serž je nedavno štampala Voljinov rad Nepoznata Revolucija na ruskom jeziku.

Arhiv socijalnih pokreta (Frajburg im Brajsgau) postoji od početka osamdesetih godina XX. Zapošljavaju jednu osobu. Arhiv ne prikuplja knjige, već je fokusiran na skupljanje brošura, žurnala, letaka, postera i audio i video kaseta koje se bave socijalnim pokretima. Svaka tri meseca arhiv objavljuje dokument sa pregledom aktivnosti u regionu. Isto tako, postoji CD koji se bavi socijalnim pokretima u Frajburg im Brajsgau.

CDA arhivira stvari vezane za frankofonsku Anarhističku federaciju (brošure, žurnale, interne biltene, knjige). Deo arhiva je od pre deset godina deponovan u CHT-u (Centar za istoriju radnog života) u Nantu. Postoji projekat stvaranja centra u Parizu. CDA želi da u skorije vreme prikaže jedan broj postera i letaka na internet veb sajtu.

CIRA iz Lozane ima poteškoća sa funkcionisanjem svog internet veb sajta. U međuvremenu podaci i lista ključnih reči se mogu konsultovati sa njihovo CD-a. CIRA je štampala bilten koji se bavi anarhističkim filmovima (preko 1000 naslova). Danas arhivski rad obavljaju ljudi u civilnoj službi, ali u budućnosti CIRA želi da prikupi novac da bi mogla da zaposli jednu osobu. CIRA je nezavisna što se tiče izvora finansiranja. Trenutno se radi na izdavanju istorije anarhističkog pokreta u Švajcarskoj.

Cirkolo anarhiko Karlo Vanca (Lokarno) poseduje arhive anarhista i socijalnih pokreta. Svakog meseca organizuju predavanja i diskusije na lokalnim fakultetima.

Arhiv Pineli (Milano) je organizovao seminar o Elize Rekliju u Oktobru 2005. godine. Izdaje polugodišnji bilten koji se pre bavi novinarskim temama nego istorijom. Centar je počeo da digitalizuje fotografije i oralnu istoriju.

CRAS (Tuluz) poseduje postere, žurnale, dokumenta koja se tiču određenih tema (GMO, anti-nuklearni pokret, anti-zatvorski pokret), audio dokumentaciju i biblioteku. Trenutno nema svoje prostorije, pa se arhiv nalazi u stanovima nekih članova. Interes Centra su svi kritički pokreti (liberterski ili ultra-levi).

Centar Askaso-Duruti (Monpelje) je osnovan 1996. godine od ličnih arhiva Abela Paza (Dijego Kamačo). Poseduje oko 4500 knjiga (50 procentata na kastiljanskom, 40 procenata na francuskom jeziku). Katalog im je dostupan putem veb sajta. Centar ima svoje prostorije.

CIRA iz Marseja ima biblioteku otvorenu za pozajmljivanje (uglavnom na francuskom jeziku, ali isto tako i na kastiljanskom i italijanskom jeziku). Izdaje svoj bilten Feuille d’infos svakog meseca, i bibliografiju na francuskom jeziku svake godine. Organizuje predavanja i disuskije skoro svakog meseca i učestvuje na sajmovima knjiga, bili oni anarhistički ili ne. 2005. godine je obeležila 40 godina svog postojanja.

Antonia Fontanilas nas je obavestila o svom ličnom arhivu. Ona je biblioteku nasledila od svog oca. Poseduje dokumenta, fotografije i audio kasete koje se bave tridesetim godinama XX veka i egzilom španskih boraca. Poziva sve Centre da se koriste njenim arhivom.

Tehnička pitanja

Osnivanje zajedničkog kataloga ostaje san. Ipak, bilo bi od pomoći znati koji softver za katalogizovanje koji centar koristi. Razmena informacija je moguća. U našim Centrima kataloge ponekad prave profesionalci, ali najčešće ih prave amateri. Da bi se naučilo više o pravilima katalogizovanja potrebno je konsultovati profesionalnog bibliotekara ili potražiti pomoć na sajtu UNESKA koji pruža mnoštvo saveta.

Počelo se sa korišćenjem slobodnog softvera (Koha, PMB...) za administraciju biblioteka.

Pitanje kako klasifikovati arhive je diskutovano. Postoji mnoštvo opcija, klasifikovanje po imenima, temama, ili prateći hronologiju...

Zaključeno je da je važno raditi na digitalizaciji ikonografskog materijala. Ali, besmisleno je digitalizovati iste stvari svuda. U Lozani, na primer, u narednih četri ili pet meseci će biti digitalizovano 1500 postera. Ovu digitalnu bazu kasnije mogu da koriste drugi Centri.

Kontakti sa spoljnim svetom

Ideja međunarodnog Centra može biti zastrašućuja. Stoga, korisno je raditi na lokalnom nivou: skvoteri, anarhističke organizacije i pokreti. Naša uloga je da sačuvamo dokumenta svih struja pokreta, stoga je bitno zadržati neutralnu poziciju prilikom arhiviranja materijala.

Ukoliko je to moguće, treba stvoriti kontakte sa stanovnicima kraja u kome se Centar nalazi. DIRA iz Montreala, na primer, ima i korisnike koji su pankeri, ljudi sa ulica, drugim rečima: populacija koja obično nije preterano zainteresovana za knjige.

Ukoliko postoje kontakti sa komšilukom, i ukoliko su Centri otvoreni prema spoljnom svetu, naša bezbednost će, tokom perioda represija, biti veća.

Nekoliko Centara smatra da je nužno odvojiti aktivističke aktivnosti od arhiviranja dokumenata. Lokalna dobra bi na ovaj način trebala da budu sačuvana.

Ukoliko se obraćate javnim bibliotekama ne treba se ustezati od ravnopravnog odnosa sa njima. Možete pisati pisma upravnicima ovih institucija obraćajući im se kao "Dragim kolegama".

Postojanje naših centara ne može se oslanjati samo na donacije. Njihov opstanak zavisi od nas. Neki Centri prihvataju donacije od neanarhističkih izvora, ukoliko ne postoje zahtevi za kompromisom, dok drugi takve donacije principijelno odbijaju.

Status vlasništva naših Centara je veoma različit od slučaja do slučaja. Neki Centri su vlasnici svojih prostorija, drugi su podstanari. Neki imaju dogovore sa javnim bibliotekama (Biblioteka Viktor Serž), ili su vezani sa sindikatima (poput CNT-a u Španiji).


Pravna pitanja vezana za Centre

Lično vlasništvo nad kolekcijama treba da bude izbegavano. Svaki Centar bi trebao da u svojim pravnim aktima naglasi mogućnost pozajmljivanja svojih kolekcija drugim centrima ili čak institucijama. Svi treba da vodimo računa da kolekcije ne završe na smetlištu. Internacionalni institut za socijalnu istoriju iz Amsterdama ima mogućnosti da primi dokumenta, ali trenutno nema dovoljno zaposlenih da ta dokumenta katologizuje.

Pozivi na solidarnost

Biblioteka Social Reconstruir (Meksiko) je trenutno u velikim problemima, budući da je u nazad nekoliko meseci izgubila svoje prostoije, a njena kolekcija je konfiskovana.

CRAS iz Tuluza takođe trenutno traži prostorije.

Potrebna pomoć

Arhiv Pineli je otpočeo projekat izučavanja anarhističkih simbola: a u krugu, anarhistički crtani lik "Anarhik", crna mačka, petao... Traži se pomoć svih Centara u vidu prikupljanja dokumenata koji se bave tim temama.

Sledeći sastanak

Pre organizovanja sledećeg sastanka čitavog MFCLSD-a bio bi korisno organizovati regionalne sastanke na nivou država (Italija, Španija, Francuska...) ili na nivou kontinenta (Južna Amerika, Severna Amerika...). Centri iz ovih regiona bi onda mogli da pošalju regionalne delegate na opšti sastanak MFCLSD-a. Finansijska pomoć bi bila obezbeđena za one koji dolaze izdaleka. Ideja mešanja sledećeg sastanka MFCLSD-a sa festivalom ili nekom godišnjicom, seminraom ili organizovanjem pozornišne predstave je odobrena.

Švajcarska CIRA predlaže da ona organizuje sledeći sastanak MFCLSD-a u junu ili septembru 2007. godine u okviru obeležavanja petdeset godina svog postojanja.

Pitanja o kojima će se diskutovati ne treba da budu ogrnaičena samo na pitanja biblioteka, već i otvorena za druge različite teme (npr. pitanje prevoda i t.d).

Do održavanja tog sastanka na nama je da stvorimo i ojačamo veze u regionima u svetu gde imamo malo kontakata, naročito u anglosaksonskom svetu.

Vidimo se uskoro!