Analiza potrošačke korpe i opšte ekonomske situacije koju je sproveo statistički zavod. Neki podaci su potpuno besmisleni, npr. da je inflacija za jun iznosila samo 0,8% ili prosečna zarada za jun koja iznosi 25,503. Pri tome se, kada se računa prosečna zarada, računa prosek zarada svih zaposlenih, što znači i poslanika, sudija, direktora itd. pa je tako po zavodu za statistiku prosečna zarada za jun iznosila 25,503 dinara, međutim reč je o bruto zaradi. Kada se odbiju svi porezi i doprinosi prosečna neto zarada za jun iznosi 17.441 din. Dakle osoba dobije 30% novca manje nego što to tvrdi zavod za statistiku. Uz to prosečna radnička zarada, bez poreza i doprinosa, iznosi oko 14,000 dinara. Kao što možete videti u nastavku teksta zavod za statistiku tvrdi da se dve trećine plate troše na potrošačku korpu. Minimalna potrošačka korpa iznosi 15,036 din, što će reći da su đubrad iz zavoda za statistiku u svojim proračunima koristili bruto platu, koju niko ne dobija. Dakle prosečan radnik u srbiji sa platom od 14,000 din za minimalnu potrošačku korpu treda da izdvoji 15,000 dinara koje nema. Kada se, na sve to, pogleda sadržaj prosečne potrošačke korpe jasno je da od nje četvroročlana porodica nikako ne može da živi mesec dana. Pročitajmo sada, u novom svetlu, ove bezočne laži i budalaštine koje nam zavod za statistiku predstavlja kao naučnu istinu.


Zavod za statistiku:

Beograd - Iako smo pre četiri godine za jednu prosečnu platu mogli da kupimo 17 kilograma svinjskog mesa sa kostima ili 11 kilograma čokolade, a sada sa jednom mesečnom zaradom možemo da platimo 56 kilograma mesa, odnosno 28 kilograma mlečne čokolade, prosečna srpska plata i dalje nije dovoljna da podmiri standardnu potrošačku korpu. Napredak se vidi u tome što se sada zaradom može "pokriti" minimalna potrošačka korpa. Veliki problem je što najstariji sugrađani sa svojim prosečnim penzijama ne mogu da plate troškove čak ni minimalne korpe.

Na značajno poboljšanje srpskog standarda nije uticalo ni to što je prosečna plata u junu ove godine realno bila veća za oko 3,50 odsto od majske, pošto su cene na malo u junu rasle za 0,8 odsto, pri čemu su samo poljoprivredni proizvodi poskupeli za tri odsto. Za četvoročlano domaćinstvo vrednost minimalne potrošačke korpe u maju iznosila je 15.036 dinara, dok je "standardna" težila 23.836 dinara.

Prema minimalnoj korpi, četvoročlana porodica za mesec dana trebalo je da pojede 33 kilograma hleba, kilogram pirinča i makarona, 16 kilograma krompira, samo pola kilograma zelene salate, jedan kilogram krastavca, dva kilograma jabuka, 300 grama limuna, četiri kilograma pilećeg mesa i 800 grama junećeg i 500 grama salame šunkarice. Od ribljih proizvoda mogla je da kupi samo 250 grama sardine, da popije 20 litara mleka i četiri litre jogurta, 600 grama kafe, litar piva i dve litre kisele vode. Mogla je još da potroši dve paste za zube i dva kilograma praška za veš, kao i da kupi jednu tablu nekog analgetika.

Standardna korpa je bogatija jer se sa njom pojede manje krompira (za četiri kilograma) i više zelene salate (samo 700 grama), kilogram jabuka više, čak 1,5 kilogram limuna, dva kilograma više junećeg mesa, a svom jelovniku ovi građani mogu da dodaju i dva kilograma svežeg šarana, mlečnu čokoladu, bombone, tvrde i punjene, senf i začin "Ce", vino, novine, cigarete, a uz analgetik i antibiotik.
- To znači da su članovi domaćinstava i dalje prinuđeni da obavljaju dopunske aktivnosti. Oni koji nisu radno sposobni prodaju stvari iz kuće ili primaju pomoć rođaka iz inostranstva ili sa sela. Da bi se preživelo, kod nas postoje mehanizmi snalaženja - kaže Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.